Ranko Rajović: Naučite decu da misle

Razdoblje do pete godine detetovog života najvažniji je period za razvoj sinapsi, do tada ih se razvije 50 posto, do sedme 75 posto, a do dvanaeste čak 98 posto.

Razdoblje do pete godine detetovog života najvažniji je period za razvoj sinapsi, do tada ih se razvije 50 posto, do sedme 75 posto, a do dvanaeste čak 98 posto. S 24 godine osoba ima razvijeno 98 posto svojih sinapsi, što znači da preostalih utešnih dva posto ostaje za celoživotni intelektualni razvoj.

– Kognitivni razvoj je neodvojiv od motoričkog. Deca moraju da skaču, da se vrte, balansiraju, hodaju bosa, jer stopala su važan izvor informacija, moraju trčati, a naša deca jedva da hodaju. Vozimo ih u kolicima do četvrte godine.

Rajović roditelje upozorava da su zaboravili na važnost igre, te da braneći deci iz preteranog opreza trčanje, skakanje ili veranje po stablima mališanima onemogućuju pravilan razvoj mozga. Većina roditelja, nažalost, nije svesna svojih grešaka s kojim započinje od samog rođenja deteta.

– Nemojte novorođenčad prečvrsto držati za glavicu, deca moraju imati mogućnost da okreću glavicu, nemojte ih fiksirati u razne sedalice u kojima su gotovo nepomični – deca se moraju kretati, micati, tako se razvijaju. Omogućite bebama da pužu, na taj način stvaraju sinapse u mozgu i uče. Neka mala deca hodaju, trče, skaču, rotiraju se, balansiraju, a vaš je roditeljski zadatak da im omogućite što sigurniji prostor i tako minimalizirate mogućnost ozleda, nabraja savete Rajović iznoseći zastrašujući podatak da zbog raznih grešaka kojima su deca danas izložena – čak pola šestogodišnjaka ima razvojne teškoće.

Igranje video-igrica

A kraljica među greškama i opasnostima, po Rajovićevom mišljenju, svakako je nekontrolirano igranje video-igrica čemu su mlade generacije fanatično posvećene. Iako je teško odrediti granicu, Rajović je svom sinu dopustio da pola sata dva puta nedeljno igra video-igre. Bilo je velikih otpora, ali uspelo je. Shvatio je da je to štetno. Igranjem u većim količinama, smatra ovaj doktor, dečaku bi se ugrozilo adekvatno razvijanje dinamičke akomodacije oka (osećaj za približavanje i udaljavanje predmeta – što se idealno postiže loptom) čime bi bio predisponiran za probleme s čitanjem i pisanjem i teškoće u učenju.

KOJA JE VEZA IZMEĐU ŽIRAFE I BROJA 11?

Na samom početku predavanja, dr. Rajović je zapitao publiku „Koja je veza između žirafe i broja 11?”. Odgovor je podatak od velike važnosti za žirafu, nastavio je ponudivši malu pomoć okupljenima. Rajovića je, kako kaže više zanimao proces razmišljanja i same ideje koje su prisutnima padale na pamet nego tačan odgovor. Te su ideje i nagađanja rezultirale brojnim informacijama o samoj žirafi. Da je mužjak žirafe visok šest metara, ženka pet, da žive 20 godina, a čak 28 u ZOO-u, da popiju 20 litara vode, pojedu 60 kilograma lišća… Sve je te činjenice plasirao je Rajović publici ispravljajući ispitanike u pokušaju da nađu odgovor.

– Ideje su najskuplje, one danas nažalost više ne postoje. Mi više jednostavno nismo naučeni razmišljati na ovaj način. Ne usuđujemo se pretpostavljati i nagađati, jer nam je neugodno da ne ispadnemo glupi. Ako nismo sigurni, radije ćutimo jer smo tako naučeni, kaže Rajović. I konačno, da čitaoci ne ostanu bez odgovora – žirafino srce teži 11 kilograma. To je snažan i težak organ koji mora pumpati krv kroz dugi vrat do žirafinoga mozga.

Roditeljima, vaspitačima, učiteljima, svima koji sudeluju u razvoju deteta, Rajović savetuje igre prema NTC sastavu koje u sebi sadrže i motoričke elemente rotacije, skakanja, balansiranja, ali i misaone operacije.

– Ključ logičko-matematičke inteligencije je u igrama s elementima misaone serijacije i klasifikacije. To konkretno znači da učimo decu zastave država ili znakove auta. Kad ih pitamo koja je veća država Makedonija ili Rusija, to je serijacija, a kad tražimo da izdvoje zemlje koje imaju plavu boju u zastavi, to je klasifikacija. Igra kalodonta je odličan primer misaone klasifikacije. Deca najbolje uče kroz simbole, dajte im tako da pretoče pesmicu u slike, odnosno simbole, da napišu kratku priču. Postavljajte im zagonetna pitanja (Kako su guske pomogle da sačuvamo neke od najvećih mudrosti čovečanstva? Odgovor je pero za pisanje.). Neka pišu nelogične priče, poput „Crvenkapice u Japanu”. U tu je priču jedna devojčica unela i suši za baku i Brus Lija koji je Crvenkapicu spasao od zlog vuka. Naučila je u igri puno o japanskoj kulturi i to će pamtiti. To je put učenja, navodi tek neke primere u svom bogatom arsanalu zadataka i igara za mališane ovaj pedagog i autor razgrabljenih knjiga „IQ deteta – briga roditelja” i „Kako uspešno razvijati IQ deteta kroz igru”.

Pin It

Izvor: Zelena učionica