Šta nam je obaveza? - Da se trudimo da, kao pojedinci, radimo na tome da pomognemo da se društvo uredi na način koji dolikuje ljudima - poručuje slavni glumac.

Pregled bogate glumačke prošlost skromnog i nenametljivog Slavka Štimca (56) nije lako uraditi. Bio je čuda od deteta, a glumački zanat učio je u hodu, kroz rad. Sarađivao je s najvećim rediteljskim i glumačkim imenima, glumio u filmovima koji su ostali zabeleženi kao najznačajniji u istoriji jugoslovenske kinematografije. "Vuk samotnjak", "Salaš u Malom Ritu", "Vlak u snijegu", "Specijalno vaspitanje", "Ko to tamo peva", "Sjećaš li se Doli Bel", "Igmanski marš", "Čudo neviđeno", "Varljivo leto 68"... samo su pojedini naslovi u kojima je igrao.

Iako su ga filmske uloge još devedesetih odvukle od pozorišta, "daskama koje život znače" Štimac se ponovo vratio pre par godina.

Štimac rado govori o svemu, ali volju da u javnost iznosi svoj privatni život nikada nije pokazivao. U braku je sa slikarkom Vesnom Golubović sa kojom je neko vreme živeo i u Njujorku. Ima odraslog sina Vida.

Glumac je jednom prilikom za avaz.ba otkrio da li gaji nostalgiju za prošlim vremenima.

"Ne gledam baš svoje stare filmove, ali kako danas imamo mnogo programa, ponekad natrčim slučajno na neki od njih. Onda prostruje uspomene."

Citati iz filmova u kojima je glumio i danas su popularni u narodu, a Štimac se najviše seća sledećih:

"Stalno se spominje taj: "Svakoga dana u svakom pogledu sve više napredujem", ili, recimo, iz "Specijalnog vaspitanja": "Violeta, kućo stara." To mi stalno dobacuju na ulici ili, recimo: "Ko je zapalio žito", iz TV serije "Salaš u malom ritu"."

Za njega granice među državama ne postoje, ali ni i u njegovom srcu, kako je jednom rekao. Sve zemlje bivše Jugoslavije i posle toliko vremena doživljava kao svoje.

"Svako ima pravo da misli kako hoće, ja to tako doživljavam. Što se tiče problema, izgleda mi da su manje-više slični. Prilično su velike socijalne razlike, nezaposlenost... Političari guraju svoju priču, bore se za glas više, obećavaju, huškaju. Mediji im u tome zdušno pomažu i to je, nažalost, surova stvarnost."

"Onog trenutka kada sebe počneš da shvataš vrednijim od drugih, tu ti je kraj",  njegova je rečenica. Dobrih ljudi iz komšiluka je sve manje, kriza je na sve strane, kriza kulture, ekonomije, morala, preplavljeni smo lošim informacijama... Šta nam je činiti?

"Šta nam je činiti? Da se trudimo da, kao pojedinci, radimo na tome da pomognemo da se društvo uredi na način koji dolikuje ljudima. Ima mnogo dobrih ljudi koji nisu agresivni, nametljivi pa ih zato manje vidimo. Delikatniji su i pristojniji."

Njegovo poslednje zapaženo glumačko ostvarenje film "Dobrica" izašao je krajem 2016. O ovom filmu Štimac je imao da kaže:

"Ukratko, "Dobrica", punog naziva "Ime Dobrica, prezime nepoznato", mogao bi se nazvati i bajka za odrasle. To je priča o osobi koja je kroz sve nedaće, od malih nogu, prolazila prepuna dobre volje i spremnosti da pomogne drugima. U jednom momentu ljudi oko njega počinju da se popravljaju i da postaju bolji.

Odrastao je, kako je jednom prilikom i istakao, brže nego druga deca, direktnije, surovije...

"Što se tiče mog odrastanja, bilo je tu raznih stvari, dobrih i loših, ali to vam je kao služenje vojnog roka. Ostanu vam samo dobre stvari i neki dragi ljudi. Ostalo zaboravite."