PROVERITE VAŠU: Kada je službenik video šta Milošu iz Beograda piše u ličnoj karti, ZVAO JE ŠEFA

Pogledajte svoju ličnu kartu, a onda bacite pogled i na lične karte svojih bližnjih. Sigurno ćete primetiti da su u jednoj sitnici potpuno iste.

Foto: Noizz.rs Foto: Noizz.rs

Ta sitnica je – ime roditelja, gde većini stoji ime oca. Upisujemo ga automatski, bez razmišljanja o tome. A šta se desi kada poželite da umesto imena oca tu stavite ime majke?

To je saznao Beograđanin Miloš Injac, i to na teži način, a onda priču o tome podelio na Fejsbuku.

  

-Ovde ste naveli ime majke?

-Da, piše ime jednog roditelja.

-Treba da napišete ime oca.

-Zbog?

-Pa jel imate oca?

-Naravno, nisam Isus.

-Mislim da li je živ?

-Jeste, živ i zdrav, hoćete da ga zovem da dođe?

-Ne, ne, nego me zanima zašto niste napisali njegovo ime, niste u dobrim odnosima?

-Stvarno se vas to ne tiče, molim vas, izdajte mi ličnu kartu sa imenom majke.

-Pa ne znam, moram da zovem šefa.

Dolazi šef...

-Šta ti ovde praviš cirkus, lepo ti je rečeno da treba ime oca da stoji.

-Ne, piše ime jednog roditelja.

-Pa šta je problem da napišeš ime oca? Ne pričaš sa rođenim ocem?

-Već sam vam rekao da se to vas ne tiče, ali kad vas baš zanima, nije to slučaj.

-Pa šta izvodiš onda?

-Ništa, vi izvodite.

Okrene se ka šalterskoj radnici:

  

-E, piši mu šta hoće, nemam ja vremena za ovo...

Tako je, otprilike, tekao razgovor službenika sa Milošem prilikom vađenja lične karte. U komentarima se ispostavilo da nije usamljen slučaj.

Miloš Injac
MILOŠ INJAC FOTO: PRIVATNA ARHIVA

- Isto mamino ime stoji, istu priču svaki put ponavljam. Objašnjavam im razliku između pojma roditelj i biološki roditelj, nikad se ništa primilo nije.. idemo na zamor materijala – glasi jedan od komentara.

  

A Miloš je, objašnjava nam, rešio da stavi majčino ime, iz principa.

- U staroj ličnoj karti stajalo je ime oca, pa da malo promenimo. Uostalom, uvek se nekako pretpostavlja da tu treba da stoji ime oca, a jednako su me podizali i otac i majka, tako da je malo i stvar principa – kaže Miloš, dodajući za sebe i da je borac za ravnopravnost polova.

- Generalno dosta anegdota koje imam, a koje ne mogu da pobrojim, tiču se stereotipa. Ljudi kad me vide, pretpostavljaju da sam "srpski domaćin" jer igram američki fudbal, kratko sam ošišan, visok 191cm i imam preko 100kg. I onda kad zauzmem te neke "nepopularne" stavove o ravnopravnosti i tome, ili činjenica da sam išao na "prajd" svi pomisle da sam bio sa "rodoljubima", svi su kao u nekom šoku jer im "ne izgledam tako". Recimo, išao sam na svadbu sa devojkom, to nam je bio na neki način prvi "ozbiljan" događaj gde smo išli zajedno, i matičarka je citirala zakon u delu gde je "Brak zajednica između muškarca i žene. Tu se nas dvoje pogledamo i gotovo u glas, kažemo nešto poput:"Baš ne bih da se složim sa ovim". Bilo zanimljivo jer nismo se toliko dobro još poznavali, obično kad bih tako nešto rekao, nisam imao pozitivne reakcije od okoline – zaključuje Miloš.

Izvor: Žena Blic