Kako je Srbin spasio simbol Sultan-Selimove džamije: Radivoje 17 godina čuvao dragocen verski simbol

Radivoje čuvao alem iako je bio svestan da bi u ratu zbog toga mogao da izgubi glavu

Foto: Wikipedia/Trace of Soul 2016/Primmarius Foto: Wikipedia/Trace of Soul 2016/Primmarius

Radivoje Zuban, Srbin iz Knežine kod Sokoca i njegova supruga Ljiljana posle granatiranja Sultan-Selimove džamije 1992. godine spasili su alem, verski simbol koji se postavlja na njen vrh, u nadi da će jednoga dana, kada ratne strahote prođu, vratiti na obnovljeni objekat.

Vrh džamije stare 500 godine, koja je u ratu gotovo porušena do temelja, pravoslavac je čuvao punih 17 godina. Radivoje nije dočekao ponovnu izgradnju džamije i vraćanje alema na staro mesto. Preminuo je 2008. godine, a čuvanje alema ostavio je u amanet supruzi Ljljani koja je brinula o džamijskom simbolu sve dok “Selimija” 2011. godine nije obnovljena.

  

Alem star 500 godina ponovo krasi vrh kupole Sultan-Selimove džamije, dok je na vrhu munare postavljen novi alem.

Radivojeva supruga Ljiljana ispričala je novinaru agencije Anadolija da je njen muž čuvao alem iako je bio svestan da bi u ratu zbog toga mogao da izgubi glavu.

Ljiljana je u Knežinu došla davno, kao mlada učiteljica iz Srbije, i udala se za Radivoja koji je takođe bio prosvetni radnik. Ljiljana se prisetila da je pokojni Radivoje stalno govorio kako je džamija “Selimija” pod zaštitom države i da je to pravi istorijski spomenik. Ratne 1992. džamija je minirana i uništena do temelja.

- Tada su kraj nje prolazili i dolazili mnogi. Skupljali su sekundarne sirovine, bakar, a mi kao prosvetni radnici znali smo kolika je vrednost te džamije. Kada je džamija srušena, Radivoje je prolazeći kraj nje, vraćajući se iz škole, našao alem i doneo ga je kući smatrajući da će ga jednog dana, kada se rat bude završio, jer svi ratovi ne traju dugo, vratiti i da će to poslužiti kao jedan istorijski artefakt - pojasnila je Ljiljana i prisetila se da je Radivoje tada rekao: “Ljiljo, ovo ostavi negde na sigurno jer ne znamo ko će koliko živeti i gde ćemo biti.”

- On je umro 2008. godine, a ja sam alem predala godinu kasnije kada je položen kamen temeljac - objasnila je Ljiljana.

 

Govoreći o važnosti “Selimije”, Ljiljana je istakla da su džamija i crkva prvo što ugleda kada otvori vrata svoga doma.

- Tolike godine ovde živim sa ovim narodom. Sa njima sam proživela i prešla sve ovo, tu sam bila i tokom rata u BiH. I dan danas se družim sa ovim narodom, a takođe mi dolaze i moji bivši učenici koji me obilaze ovde u ovom domu - kazala je Ljiljana Zuban.

"Uvek ima dobrih ljudi, ma koliko vremena bila zla"

Imam džemata u Knežini Jasmin Bajrić, opisujući Radivojevu i Ljiljaninu brigu o alemu, rekao je novinaru Anadolije da “koliko god vremena bila teška, koliko god da ljudi bili zli, uvek se nađe i uvek ima dobrih ljudi”.

- Tako je bilo i sa alemom ove džamije. Kada je ona 1992. minirana, taj naš komšija pravoslavac, koji je godinama slušao zvuke sa njenog minareta, živeo sa njom i prihvatio je kao simbol Knežine, osetio je u svojoj duši i srcu da je urađena jedna nepravda kako prema Bošnjacima tako i prema Sultan-Selimovoj džamiji. Taj naš dobri komšija je sačuvao taj alem i čuvao ga sve vreme ratnih dejstava - pojasnio je imam iz Knežine.

Džamija “Selimija“ nosi ime po svom graditelju sultanu Selimu II, koji je 1512. godine dolaskom Osmanlija na ove prostore, zastao sa vojskom u prelepoj Knežini. Tada je naredio da se izgradi ova džamija za potrebe askera – vojnika koji su osvojili Bosnu.

Prema riječima Bajrića, džamija je egzistirala i služila svojoj svrsi sve do 1992. godine.

  

- I u minulim ratovima od njene izgradnje, bila je često skrnavljena, skidan je bakar sa nje, olovo koje je korišćeno za pravljenje municije i punjenje pušaka, za vreme hajduka koji su nekada harali ovim područjem. Tužnu historiju je doživela 1992. godine kada je porušena do temelja i ostala je samo zelena livada, kao da nikada tu nije ni postojala - rekao je Bajrić.

Džamija je sagrađena od kamena. Nakon što su je uništili, rušitelji su njene kamene ostatke odvezli pet kilometara od mesta na kojem je vekovima postojala.

Bošnjaci su potom krenuli u potragu za delovima “Selimije” i uspeli su da ih pronađu.

- Ovaj kamen koji sada vidite u džamiji je njen identični kamen koji je bio tu 500 godina i koji je ponovno vraćen u zidove džamije. Ova džamija sazidana je u istom obliku u kojem je bila, a 2011. je i svečano otvorena - kaže Bajrić.

Danas u Knežini, koja pripada opštini Sokolac u entitetu Republika Srpska, živi malo stanovnika, a prema poslednjem popisu iz 1991. bilo ih je ukupno 465. Žitelji Knežine pretežno su stariji ljudi, Bošnjaci i Srbi, koji nakon ratnih strahota i progona danas žive u skladnim komšijskim odnosima.

Izvor: Telegraf.rs/Anadolija