Stipo Jeleč odrastao je uz tajnu o kojoj u njegovoj porodici niko nije pričao. Tek je od druge dece saznao da njegov otac ima ćerku koju nikad nije upoznao, niti pričao o njoj.

- Otac je bio autoritet, neko koga se bezuslovno poštuje i ne ispituje – priča Jeleč.

Čitavo detinjstvo je sanjao da upozna svoju sestru, što se i dogodilo jednog toplog popodneva krajem juna 1984, kad je Jeleč video Dragicu u svom selu, prišao joj i upitao je za ime. Od tada su se videli još jednom-dvaput. Njega je život odveo u Sloveniju, a Dragicu u Beograd sa majkom. Prošle su tri decenije.

- Sve te godine sam pokušao nekako da saznam šta je s njima, da li su živi, gde žive, kako žive. Raspitivao sam se, ali nikada nisam mogao dobiti nikakav odgovor - rekao je Jeleč.

To se promenilo kad je na televiziji video reportažu o majci i ćerki koje žive u zarđalom vagonu trolejbusa na kraju grada, bez kupatila i vode. Želja da vidi svoju davno izgubljenu sestru konačno mu se ispunila.

Dok se vozio ka njoj rekao je da jedva čeka da je zagrli.

-Jedva čekam taj trenutak da je mogu zagrliti, da joj kažem “gde si sestro”, posle toliko godina - rekao je Jeleč.

Ono što je tolike godine čekao dogodilo se pred kamerama. On i Dragica imaju sada puno toga da nadoknade. Dele istog oca, ali ih je život odveo u potpuno drugačijim pravcima. Jeleč je već s 21 godinom sebi sagradio kuću, dok Dragica poslednje tri godine živi u trolejbusu iznutra zazidanom ciglama.

- Ne mogu doći sebi. Kako jednostavno preživeti u ovim uslovima? Kako ljudi uspevaju da prežive? To je meni neshvatljivo - rekao je Jeleč nakon što je uživo video u kakvim uslovima žive Dragica i njena majka.

Sreću zbog pronalaska sestre zamenila je briga i teskoba, osećaj nemoći. Uživo je, kaže, i gore i teže od onoga što je video na televiziji.

Izvor: Kurir.rs / 24 sata.hr