Jesenja ravnodnevnica – moćan period u kom važe posebna pravila poput ovog: “Kakva setva takva i žetva”

Jesenja ravnodnevnica označava početak jeseni na severnoj polulopti. Jesen ove 2019. stiže u Srbiju u nedelju, 23. septembra u 03:54.

Foto: Unsplash Foto: Unsplash

Kako je saopštilo Astronomsko društvo “Ruđer Bošković”, na dan početka jeseni Sunce u Beogradu će izaći u 6.26 minuta, a zaći u 18.34 sati.

To znači da će obdanica trajati 12 sati i osam minuta, a noć 11 sati i 52 minuta.

Na dan jesenje ravnodnevice obdanica i noć nisu jednake dužine, jer Zemlja poseduje atmosferu, koja prividno uzdiže Sunce iznad horizonta.

 

Obdanica i noć će biti iste dužine 26. septembra.

Dan kada obdanica i noć traju po 12 sati, ne samo što označava početak jeseni, već ovaj dan važi i za vrlo moćan period za rituale.

U centar tih rituala smešten je nedovršen posao, rešavanje nesuglasica sa drugima, prestanak svađa i umirenje bezrazložnog gneva. Takođe, rešavaju se i porodična pitanja. 

Ovo je dan kada sagledavamo svoj život i donosimo zaključke o postignutim razultatima.

Jesenja ravnodnevnica se tradicionalno proslavljala kao druga, divlja ili zelena žetva, vreme praznovanja u čast majke Zemlje i njenih plodova. Večera na dan žetve je običaj koji je stariji od hrišćanstva.

U vreme kada ista dužina noći i dana najavljuje dolazak zime, ovaj praznik je predstavljao sipatetički magijski gest kojim je trebalo obezbediti dovoljno hrane za zimski period tako što su se iznosili i jeli najbolji plodovi žetve. U ovo vreme je, prema predanju, Bog svetlosti izgubio bitku protiv svog mračnog blizanca i alter ega, boga tame.

 

U trave i tamjane koji se najčešće vezuju za ravnodnevnicu spadaju paprat, geranijum, mirta, bor i Solomonov pečat. Na jesenju ravnodnevnicu pale se sveće plave boje kojom se simbolizuje jesenja kiša i zelena za majku Zemlju i divlju žetvu, da bi se prikazalo spajanje neujednačenih aspekata života i uravnoteženog razmisljanja.

U paganskoj duhovnosti na ovaj dan se završavaju poslovi i planiraju novi, a pravilo je: ”Kakva setva, takva i žetva.” Jesenja ravnodnevica je vremekada se ubiru plodovi rada, ne samo u materijalnom nego i duhovnom smislu.

Ovog dana valja jesti jabuke, lešnik, hleb, krompir, šargarepu i luk. Kuću treba okaditi žalfijom ili mirtom, a ukoliko imate poludrago kamenje, safir itd. treba ih očistiti pod mlazom vode.

Jesenja ravnodnevnica je poznata i kao Radgostov dan – po istočnoslovenskim rodnovernim izvorima. 21. septembra – grozdobera, na hrišćanski praznik Mala Gospojina, završava se period poznat u narodu kao Međudnevice.

Međudnevnica se završava u vreme kada su poslednje žetve, branja voća i povrća završeni ili privedeni kraju. Počinje oranje i setva ozimih useva. Narod je obeležavao kraj jednog perioda i početak drugog, novog, raznim svečanostima. Održavani su mnogobrojni sabori i vašari, a verovalo se i da je kraj Međudnevica odličan period za svadbe i veridbe. Pozivani su gosti na veselja, održavane su velike svadbe…

Izvor: Opanak, astrosajt.blogspot.rs