Artur Šopenhauer (1788-1860) bio je nemački filozof idealista, klasični predstavnik pesimizma. Tvorac voluntarizma po kojem je volja osnova svega, suština sveta koji je samo predstava. Volja je večito nezadovoljena i zato je život beskrajna patnja, a ovaj svet najgori mogući svet.

Njegovu duboko pesimističnu filozofiju prihvatila je generacija razočarana neuspehom nacionalnih pokreta 1848. u Evropi, u filozofiji i književnosti našla odraz u delima Fridriha Ničea i Tomasa Mana. A evo šta je rekao ovaj veliki filozof. 

• U svetu uglavnom caruje zlo, a glavnu reč ima glupost.
• Da je čovečanstvo oduvek bilo razumno, istorija ne bi bila dugačka hronika gluposti i zločina.
• Teško je pronaći sreću u sebi samom, ali je nemoguće naći je na nakom drugom mestu.
• Ono što nas najneposrednije usrećuje jeste vedrina uma. Ova osobina je sama sebi nagrada. Zato bi razvijanje vedrine u sebi valjalo staviti ispred svih težnji!
• Bogatstvo je nalik na morsku vodu - što je više pijemo, to smo žedniji.
• Ljude u društvo tera unutrašnja praznina i dosada. Ako osete da su nam potrebni, ljudi postaju obesni i arogantni.
• Dva neprijatelja ljudske sreće su bol i dosada.
• Ko je pametan, taj će u razgovoru manje misliti na ono o čemu govori, a više na onoga sa kim razgovara. Ako tako bude činio, može biti uveren da neće reći ništa zbog čega bi se kasnije mogao kajati.
• Zdravlje nadmašuje sva moguća dobra tako znatno da je zdrav prosjak sretniji od bolesnog kralja.
• Mladima bi glavni predmet učenja morao biti taj da nauče podnositi samoću: ona je naime izvor sreće i duševnog mira.
• Verovanje i znanje odnosi se jedno prema drugome kao ptice na vagi: koliko se jedna spusti, toliko se druga digne.
• Malo ima stvari koje će ljude više odobrovoljiti nego kad im ispričamo veliku nesreću koja nas nedavno snašla.
• Duvamo balone od sapunice što duže možemo i što veće možemo, iako dobro znamo da će pući.
• On je vrlo nedruštven, to gotovo već znači da je on čovek velikih sposobnosti.