Najlepša grčka ljubavna pesma, prema legendi nastala je na Krfu, a napisao ju je srpski vojnik kada je polazio na Solunski front i odvajao se od svoje Grkinje.

“Nakon povlačenja srpske vojske sa Krfa i prebacivanja na Solunski front, krećući ka konačnom oslobođenju svoje Srbije, srpski vojnik je poklonio ove reči krfljanki Hondrojanis Haru, koja ih je kasnije, uz malu promenu pretvorila u pesmu.

Pesma je pretrpela male izmene, pa je verziju koju je zapisala Eftihia Papagiannopoulos (Ευτυχία Παπαγιαννοπούλου) čuo i poznati grčki kompozitor Dimitris Kougioumtzis (Κουγιουμτζής Δημήτριος) koji je obradio i napisao muziku, a jednu od najlepših izvedbi je upravo izveo pevač Jorgos Dalaras (Georgio Dalaras).

Ostrvo Krf postalo je poznato utočište srpske vojske u Prvom svetskom ratu kada je izmučena vojska pod pritiskom Nemačke i Bugarske morala da napusti domovinu i skloni se na ovo grčko ostrvo.

O prijateljskom odnosu i dočeku lokalnih meštana prema srpskoj vojsci zna se mnogo. Poznato je da su se u to vreme mnogi srpski vojnici ženili meštankama. Vlasnik hotela “Bela Venecija” na Krfu, u kome je bila smeštena srpska vlada udao je sve tri svoje ćerke za Srbe.

Među onima koji su svoju ljubav pronašli na Krfu bio je i budući ministar spoljnih poslova Kraljevine Jugoslavije, Aleksandar Cincar Marković koji se zagledao u Krfljanku Idaliju. Ipak, nisu sve ljubavi bile srećne. Upravo jedna takva romansa – velika, a fatalna, opevana je divnoj grčakoj pesmi “Ne ljuti se na mene, oko moje“ (“Mi Mou Thimonis Matia Mou”).

U tim vremenima stradanja i nesreće rodila se ljubav između Grkinje i jednog srpskog vojnika. Njihova osećanja bila su jaka, ali njegova dužnost prema otadžbini bila je jača i ona ga je odvojila od voljene žene. On je napušta i kreće na Solunski front svestan da se možda nikada neće vratiti. U jednom pismu vojnik svojoj devojci piše da će joj se sigurno vratiti. Čak i ako pogine, doći će u obliku ptice, a ona neka otvori prozor da joj samo poželi laku noć.

Devojka je reči svog voljenog preradila i pretočila u stihove. Od tada su je pevali mnogi, a pesma je danas simbol neraskidivih veza koje postoje između Krfljana i Srba, a uzeta je i kao himna grčko-srpskog prijateljstva.

“Ne ljuti se na mene, oko moje,

Ne ljuti se na mene, oko moje

Ne ljuti se na mene, oko moje što u tuđinu odlazim,

ptica ću postati i ponovo ću tebi doći.

Otvori prozor plavi bosiljku moj

i slatkim osmehom poželi mi laku noć.

Ne ljuti se na mene, oko moje

što ću te sada napustiti i dođi na kratko,

da te vidim, da se od tebe oprostim.

Otvori prozor plavi bosiljku moj

i slatkim osmehom poželi mi laku noć”.