Profesor Eizaburo Ueno živeo je nedaleko od Tokija i predavao na Imperijalnom univerzitetu početkom 20-tih godina prošlog veka. Svakog jutra pas je s njim išao do stanice, odakle je odlazio na posao, a kada bi se vratio Hačiko bi ga čekao na istom mestu odakle su zajedno išli kući.
Ovaj ritual su upražnjavali sve do 1925. godine kada je profesor iznenada doživeo šlog na času i umro. Hačiko je tačno u tri sata bio na stanici, ali njegov gazda nikada nije izašao iz voza. Pas se narednog dana vratio ponovo na stanicu, a profesoropet nije bilo. Verni akita nije izgubio nadu i odustao.
Iznova i iznova Hačiko je dolazio da sačeka profesora, i ubrzo je počeo da privlači pažnju putnika. Počeli su ga hranili. Zaposleni na stanici su mu vremenom donosili poslastice i rado mu pravili društvo. Dani su se pretvorili u nedelje, pa mesece, pa u godine, a Hačiko nije prestao dolaziti svakog dana u isto vreme.
FOTO: WIKIMEDIA COMMONS / WIKIPEDIA
Na kraju je jedan profesorov učenik čuo za Hačika i posetio ga na stanici. Pas je naravno bio tamo, a student je o njemu objavio priču u novinama, što je Hačika pretvorilo u nacionalnu ikonu.
Ubrzo su ljudi iz cele zemlje dolazili da obiđu Hačika na taj način on je postao simbol odanosti. Verni ljubimac se nije predao ni kada je kao već ostareo, oboleo od artritisa, celu deceniju nakon profesorove smrti.
Njegovo čekanje se završilo 1935. godine kada je na ulici umro u dubokoj starosti. Iako nije video svog gospodara 10 godina, pas se svakog dana vraćao na stanicu nikada ne guveći nadu da će se profesor ipak vratiti.
FOTO: WIKIMEDIA COMMONS / WIKIPEDIA
Njegova smrt bila je na svim naslovnim stranama novina. Kremiran je a njegova urna je postavljena pored groba profesora Uenoa. Kasnije, njegova koža je preparirana i sada može da se vidi u Nacionalnom muzeju nauke u Japanu, u Tokiju.
Hačiko je postao veoma omiljen u Japanu tako da su prikupljena sredstva za bronzanu statuu koja je postavljena na mestu na kojem je godinama čekao. Ipak, zemlju je ubrzo zahvatio rat, a mnoge statue su pretopljene za municiju. Nije pošteđena ni Hačikova statua, ali je priča o njemu bila toliko obožavana pa je nova statua postavljena na stanici 1948. godine gde i danas stoji, i predstavlja popularno mesto ljudi za susretanje u gradu, piše sajt "All that isinteresting", prenosi Blic.
