Irena Sendler je kao medicinska sestra prkoseći nacistima spasila od sigurne smrti 2.500 jevrejske dece, krišom ih iznoseći ih iz Varšavskog geta u mrtvačkim kesama, kesama za smeće ili u kutijama za alat, odvajajući ih od roditelja i odvodeći na sigurna mesta gde je pronalazila nejevrejske porodice koje bi ih usvojile ili zaštitile.
Sendler je imala jednu veliku “manu” za tadašnje društvo – protivila se diskriminaciji Jevreja. Nakon okupacije Poljske, iskoristila je svoju status i poznanstva da pomogne žrtvama okupatora.
Pomagala je Jevrejima u getu gde su teški higijenski uslovi i glad oduzimali živote, uspevala je organizirovati beg iz logora i sigurne lokacije za skrovišta, a kada je 1942. godine osnovana organizacija Žegota, postala je njihova glavna aktivistkinja, navodi MedicinskaSestra.eu.
Hrabrost ove Poljakinje ne može se opisati u samo jednom tekstu. Kako opisati ženu koja je pod izgovorom da nadzire sanitarne uslove spašavala decu tako što ih je izvodila izvan geta krijući ih na različite načine? Sva spašena deca zbrinuta su u sirotištima i porodicama koje su bile spremne da pruže pomoć.
Gestapo ju je uhapsio 1943. i nakon što je teško pretučena, osuđena je na smrt. Članovi organizacije Žegota uspeli su osloboditi Irenu tako što su podmitili stražara, no oni je nisu pustili da napusti zatvor, nego su je ostavili u šumi polomljenih ruku i nogu. Pre toga, nacisti su već bili oblepili celi grad plakatima na kojima je pisalo da je ona pogubljena.
Nakon rata iskopala je sakrivene teglice u koje je pripremila papiriće s podacima o svakom spašenom detetu kako bi pronašla njihove roditelje, ali većina ih je pogubljena u logoru Treblinka.
Do 1999. godine svet nije čuo za Irenu i podatke iz njenog života. Te godine četvoro studenata iz Kansasa započelo je svoj projekt za Dan nacionalne istorije, a sve što su imali bio je isečak iz novina. Kada su hteli proširiti svoju potragu, Irenino ime pronašli su samo na jednoj internet stranici.
Studenti su 2001. godine posetili Poljsku, a nakon toga je celi svet napokon saznao o svemu što je ova heroina učinila. Projekt nazvan Life in a Jar i objedinio je sva istraživanja i materijale o Ireni, a potom je nastala i istoimena knjiga i predstava. Pre toga niko, uključujući Poljake, nije znao ništa o Ireninim poduhvatima iz mladosti.
Godine 2007. nominovana je za Nobelovu nagradu za mir, a poljski parlament odao joj je počast za “organizovanje spašavanja najbespomoćnijih žrtava nacističke ideologije: jevrejske dece“. Organizovani su i susreti na kojima je Irena napokon srela ljude koje je kao decu spasila iz logora.
Umrla je 2008. godine u 98. godini života.
Pred smrt je izjavila:
''I dalje se osećam krivom što nisam mogla da učinim više.''
