Za pravoslavne vernike danas počinje veliki uskršnji post tokom kojeg vernici treba da se uzdržavaju od mrsne hrane, ružnih mislih i dela, kao i da  više pažnje poklone molitvi, čitanju Svetog pisma i crkvenih knjiga.

Inače, najradosniji hrišćanski praznik Uskrs ove godine pravoslavci će proslaviti 12. aprila. U pravoslavnoj duhovnosti zauzima veoma važno mesto i bez njega nema napretka ni u jednoj hrišćanskoj vrlini.

Davno  pojam posta obuhvatao je potpuno uzdržavanje od bilo kakve hrane, da bi kasnije poprimio smisao uzdržavanja od jedne vrste hrane koja se naziva „mrsnom“, onom koja u sebi sadrži masnoće životinjskog porekla, ali, u određenim periodima i od hrane koja je spremana na biljnim masnoćama. Tako u čisto posnu hranu spadaju: hleb, povrće, voće i razni drugi plodovi. Posebnu vrstu posta predstavlja „suvojedenje“, koje podrazumeva upotrebu samo nekuvane, dakle suve posne hrane.

Na post nailazimo u mnogim religijama, mada on jedino u pravoslavnom hrišćanskom predanju dobija svoj puni duhovni smisao i ne odnosi se samo na telesno uzdržanje već podrazumeva i trud duše u vrlinama.

Postilo se u svakoj nevolji i tuzi, pri ratnoj opasnosti i stradanju, uvek kada je trebalo izmoliti Božju milost. Još nas drevni proroci uče da je Bogu ugodan samo onaj telesni post koji je praćen uzdržavanjem od svakog zlog dela, reči i misli.

Mnogo je primera bogougodnog posta i u Novom zavetu. Sam Gospod Isus Hristos posti 40 dana i noći pre početka svoje propovedi o dolasku Carstva nebeskoga. Osnovni smisao posta jeste očišćenje duše i tela od telesnih i duševnih strasti, kao i proslavljenje Boga i njegovih svetih.

Post je neraskidivo povezan sa milostinjom, a učenje starih hrišćanskih pisaca je da višak novca koji se uštedi na umerenoj ishrani u periodu posta možemo da udelimo kao milostinju siromašnim i bolesnim te tako uskrativši suvišno telu darujemo potrebno duši.

U vreme posta potrebno je da više hranimo svoju dušu molitvom i rečju Božjom nego li svoje telo hranom i telesnim uživanjima. Zato i Crkva u vreme postova podstiče svoje vernike na usrdniju molitvu kako u hramovima, tako i u ličnim molitvama kod kuće.

Nije dovoljno postiti samo delima i rečju, već i mislima. Molitva uz telesni post najjače je oružje za borbu protiv strasnih pomisli i maštarija. U vreme posta vernici bi trebalo da izbegovaju svako slavlje i zabavu, a supružnici i telesno opštenje.

U postu se ne obavljaju venčanja, a dobro je u tom periodu maksimalno smanjiti i gledanje televizije i slušanje radija i to vreme iskoristiti u čitanju Svetog pisma i drugih verskih knjiga.

Prvi dan šestonedeljnog Vaskršnjeg ili Velikog časnog posta je Čisti ponedeljak, a za pravoslavne vernike je nedelja koja sledi – Čista nedelja, koja uz poslednju – Nedelju pravoslavlja, podrazumeva najstroža pravila, pripremanje hrane na vodi i molitveno uzdržavanje od loših misli i dela.

Između ove dve nedelje smenjuju se Pačista, Krstopoklona, Sredoposna, Gluva, Cvetna i Strasna ili Stradalna nedelja, koja je sećanje na muke Hristove i njegov put do smrti na krstu i Vaskresenja. Cilj posta je da se kroz iskrenu molitvu, praštanje i pokajanje u miru i tišini dočeka najveći hrišćanski praznik, jer je vera u Vaskrsenje osnov hrišćanstva. Post nije gladovanje, ni zapostavljanje trpeze već je, pre svega, moralni i etički i izraz stvarne ljubavi prema Bogu i Sinu Božjem, koji je svojim stradanjem i svojim životom u veri uspostavio vrednosti hrišćanstva.

Oni koji odluče da ispoštuju pravila posta dužni su da naprave izbor posne hrane, bez mesa i belog mrsa, i da te dane provedu u molitvi, praštanju i pokajanju, kako bi se pripremili za pričest koji je kruna tog dobrovoljnog odricanja.

Veliki časni post počinje istovremeno za sve pravoslavne hrišćanske crkve koje, bez obzira na način računanja prazničnog vremena i važeće kalendare, zajedno proslavljaju Vaskrs – naveći dan u hrišćanstvu, jer je vera u vaskrsenje suština hrišćanske vere.

(Izvor: radiopozarevac.rs)