Doktor Ivan Stanković objasnio šta su dodaci ishrani i imamo li korist od njih

Ekspert Evropske agencije za bezbednost hrane (EFSA), Ivan Stanković, odgovorio je na sva naša pitanja.

foto: pixabay.com foto: pixabay.com

Nedavno se u javnosti oglasila profesorka dr Danica Grujičić koja je upozorila da efikasnost suplemenata i vitamina koji se nalaze na tržištu, nikada nije dokazana. 

Takođe je naglasila da ne treba verovati u delotvornost tih “šećernih vodica” koje se nalaze na rafovima u gotovo svim apotekama.

S obzirom na to da je ovo jako važna tema koja se tiče zdravlja ljudi, pitali smo predsednika Saveta za bezbednost hrane, koji je ujedno i profesor Farmaceutskog fakulteta i predsednik radne grupe Ministarstva zdravlja za dijetetske suplemente, Ivana Stankovića, da nam malo bolje objasni šta su suplementi, čemu služe i treba li da brinemo ukoliko smo redovni konzumatori suplemenata.

Za početak nam objasnite koja je definicija suplemenata i koja je njihova osnovna funkcija?

- Dijetetski suplementi ili kako se još nazivaju, dodaci ishrani, su namirnice koje dopunjuju normalnu ishranu i predstavljaju koncentrovane izvore vitamina, minerala ili drugih supstanci sa hranljivim ili fiziološkim efektom, a u prometu su u doziranim oblicima dizajnirane da se uzimaju u odmerenim pojedinačnim količinama kao što su kapsule, tablete, kesice praška, ampule tečnosti, bočice za doziranje u kapima i drugo. Iako po izgledu podsećaju na lekove, suplementi su kategorija hrane i regulisani su propisima o hrani, a ne propisima o lekovima. Oni ne mogu da zamene lekove u terapiji bolesti ali mogu da imaju povoljne efekte na fiziološke funkcije u organizmu.

Vrši li se kontrola suplemenata pre nego što izađu na tržište?

- Procedura koja prethodi puštanju suplemenata na tržište propisana je Pravilnikom o zdravstvenoj ispravnosti dijetetskih proizvoda i sastoji se iz tri koraka. Prvi korak je dobijanje stručnog mišljenja, kategorizacije i odobrenja teksta deklaracije od strane Farmaceutskog fakulteta, drugi korak je ispitivanje zdravstvene ispravnosti u jednoj od ovlašćenih laboratorija za ispitivanje hrane i treći korak je upis u bazu podataka Ministarstva zdravlja pri čemu suplement dobija notifikacioni broj koji se navodi na deklaraciji. Suplemente u prometu kontroliše sanitarna inspekcija Ministarstva zdravlja.

 

Ima li suplemenata koji mogu biti opasni? Koja su neželjena dejstva koja mogu biti izazvana konzumiranjem suplemenata?

- Registrovani suplementi se smatraju bezbednim ukoliko se koriste prema uputstvu proizvođača, tj. ako ih u preporučenoj dozi koristi populaciona grupa kojoj su namenjeni. Pravilnikom su propisane maksimalno dozvoljene količine vitamina i minerala u dnevnoj dozi suplementa, lista supstanci koje mogu da se koriste kao njihovi hemijski izvori, a čija je bezbednost i bioraspoloživost evaluirana od strane Evropske agencije za bezbednost hrane (EFSA). Suplementi ne mogu da sadrže preparate biljaka sa jakim farmakološkim efektom, a ostale lekovite biljke ne mogu da se koriste u količinama većim od 65% od njihove terapijske doze. Obavezno se kontroliše mikrobiološka ispravnost i prisustvo teških metala i drugih hemijskih kontaminanata, a za neke suplemente se kontroliše i količina aktivnih sastojaka. Kao što postoji individualna preosetljivost na neke namirnice, tako i neke osobe mogu da budu preosetljive na neki od sastojaka suplemenata i u takvim slučajevima, kao i u slučajevima bilo kakvih drugih neželjenih efekata, treba odmah prekinuti njihovo uzimanje.

Kako ljudi da znaju koji suplementi su provereni?

- Svi suplementi koji su u legalnom prometu u našoj zemlji imaju na deklaraciji odštampan notifikacijski broj i datum upisa u bazu podataka Ministarstva zdravlja. Registracija se obnavlja svakih pet godina.

Može li doći do nekih posledica ukoliko se konstantno kombinuju suplementi?

- Ne treba kombinovati suplemente sa istim aktivnim sastojcima, niti ih unositi u količinama većim od preporučenih.

Sudeći po rečima dr Grujičić, efikasnost suplemenata nije dokazana, pa znači li to da sve vreme živimo u zabludi, da suplementi zapravo nemaju dejstvo koje je očekivano?

- Kao što sam već rekao, suplementi nisu lekovi, nemaju terapijsko dejstvo i za njih nisu obavezne studije efikasnosti. Aktivni sastojci suplemenata imaju povoljne fiziološke efekte koji mogu da se navedu na deklaraciji proizvoda u skladu sa pravilnikom o prehrambenim i zdravstvenim izjavama. Mogu da se koriste samo odobrene zdravstvene izjave za koje je Evropska agencija za bezbednost hrane utvrdila da na osnovu sprovedenih kliničkih studija postoji jasan uzročno-posledični efekat između uzimanja nekog sastojka suplementa i benefita za zdravlje potrošača. Primeri odobrenih zdravstvenih izjava su: „Vitamin C doprinosi normalnoj sintezi kolagena za normalnu funkciju krvnih sudova“, „Kalcijum je potreban za održavanje normalnih kostiju“ ili „Vitamin D doprinosi normalnoj funkciji imunog sistema“. Pravilnik o zdravstvenim izjavama odnosi se i na reklamiranje suplemenata, ali tu smo, nažalost, svedoci da se ponekad u neodgovornim reklamnim kampanjama suplementima pripisuju terapijska svojstva, što može da dovede u zabludu potrošača.

Da li su tačne tvrdnje kao ona da su "najopasnije šumeće tablete koje u sebi imaju najviše hemije"?

- To nije tačno. U proizvodnji šumećih tableta koristi se relativno mali broj najbezbednijih aditiva kao što su soda bikarbona i limunska kiselina. Generalno, suplementi se unose u malim količinama, pa je unos aditiva iz suplemenata mnogo manji nego iz namirnica koje se koriste u većim količinama. Sa druge strane, šumeće tablete imaju određene prednosti u odnosu na druge farmaceutske oblike jer se vitamini i minerali unose u rastvorenom obliku pa je njihova apsorpcija brža i potpunija nego npr. iz tableta koje prvo moraju da se raspadnu i rastvore u digestivnom traktu. Šumeće tablete su komforne za konzumaciju i mogu da ih koriste deca i osobe koje ne mogu da gutaju tablete ili kapsule, a pošto se unose u vodenom rastvoru doprinose hidrataciji organizma.

Kako se izboriti sa oglasima na internetu koji nude više od 3.000 neregistrovanih suplemenata?

- Nikako ne treba kupovati neregistrovane suplemente jer oni nisu provereni i mogu da predstavljaju rizik po zdravlje korisnika.

Koja bi bila prirodna zamena za suplemente?

- Pravilnom i raznovrsnom ishranom mogu da se unesu potrebne količine svih vitamina i minerala, ali je često zbog nepravilne i neredovne ishrane ili određenih dijetarnih ograničenja racionalno da se deo dnevnih potreba za ovim esencijalnim nutrijentima obezbeđuje suplementacijom. Npr. namirnice biljnog porekla ne sadrže dovoljne količine raspoloživog kalcijuma i vitamina D i B12, pa vegani treba da ih dodatno unose i putem dodataka ishrani.

Postoje li grupe ljudi koje nikako ne bi trebalo da unose suplemente (dojilje, deca, ljudi sa određenim zdravstvenim problemima)?

- Neki suplementi nisu namenjeni određenim populacionim grupama ili osobama sa određenim zdravstvenim problemima što mora jasno da bude navedeno u upozorenjima na deklaraciji proizvoda. Generalno deca, trudnice i dojilje ne treba da uzimaju suplemenate koje nisu posebno namenjeni za njihovu populacionu grupu. Npr. trudnicama se ne preporučuje suplementacija većih količina vitamina A jer on u visokim dozama može da ima teratogeno dejstvo.

Može li se preterati sa unošenjem vitamina?

- Za svaki vitamin i mineral ustanovljene su tzv. dijetarne referentne vrednosti. Najnovije dijetarne referentne vrednosti EU objavljene su 2019. godine i sadrže minimalne dnevne potrebe, preporučen dnevni unos, kao i gornji bezbedni unos koji, ukoliko se prekorači, može da dovede do štetnih efekata po zdravlje konzumenta. Zbog toga pravilnik propisuje maksimalno dozvoljene količine vitamina i minerala u dnevnoj dozi suplementa koje se kontrolišu prilikom njihove registracije. Na deklaraciji svakog suplementa obavezno je navođenje upozorenja da ne sme da se prekorači preporučena doza. Takođe, ne treba kombinovati suplemente koji sadrže iste vitamine ili minerale da ne dođe do prekoračenja njihovog gornjeg bezbednog unosa.

Koji je Vaš savet? Da li treba koristiti suplemente i ukoliko da, u kojim količinama?

- Kao što sam već rekao, suplementi nisu lekovi i od njih ne treba očekivati da imaju terapijski efekat, ali ukoliko se racionalno uzimaju mogu da imaju povoljne efekte na fiziološke funkcije u organizmu. Na tržištu je prisutan veliki broj suplemenata i najbolje je pre kupovine konsultovati lekara ili farmaceuta u apoteci koji može da vam preporuči najadekvatniji suplement. Dodatke ishrani treba uvek koristiti prema uputstvu za njihovu upotrebu.

Espreso.rs