Zajedno sa olupinom palo je i 27 putnika i članova posade. Njih dvadesetšestoro je poginulo. Samo čudo sačuvalo je život stjuardese Vesne Vulović.
Brojne verzije ovog događaja prepričavane su po medijima, ali sve je ostalo u domenu nagađanja. Da li je u pitanju bila bomba, (ne)namerno obaranje, kvar aviona koji je doveo do eksplozije ili nešto potpuno treće - verovatno nikada neće biti sa sigurnošću utvrđeno.
Prema prvim izveštajima, do pada aviona došlo je kada je, greškom, češka PVO (protivvazdušna odbrana) pogodila letelicu na visini od nekoliko stotina metara. Kako je avion pao u mesto Srpska Kamenjica (što je posebno čudno samo po sebi), na granici Nemačke i Češke, ova verzija odmah je odbačena, budući da je bilo nemoguće da avion na polovini leta bude na visini ispod od 10.000 metara.
Potom, verzija o terorističkom napadu i podmetanju bombe, koja je mnogo verovatnija, budući da u to doba nisu bile rigorozne provere prtljaga ni putnika pred ukrcavanje, pa je bilo moguće uneti gotovo bilo šta. Zato se brzo proširila priča da je nepoznati terorista bombu uneo u avion i aktivirao je kada su bili dovoljno visoko, da je bio siguran da će njegov pakleni plan biti ispunjen.
Tako, 26. januara 1972. godine, tada 22-godišnja Vesna Vulović pala je sa visine 10.000 metara bez padobrana i ostala živa. Iako sa brojnim prelomima, koji su bili opasni po život, njeno lavovsko srce kucalo je kada su pronašli olupinu, a isto to srce izborilo se da kuca još dugo. U Ginisovu knjigu rekorda ušla je kao osoba koja je preživela pad sa najveće visine bez padobrana, a to priznanje uručio joj je Pol Makartni.
Kako su kasnije tvrdili stručnjaci, život joj je sačuvala činjenica da se nalazila u repu aviona i da je bila vezana za svoje sedište, koje je završilo posle pada na snegom pokrivenoj planini, te da zbog toga po nju ovaj par nije bio fatalan. Međutim, i Vulovićeva, ali i Bruno Henke, čovek koji ju je spasao iz olupine pronađene na zemlji, tvrde da je ona bila u srednjem delu aviona, tačno iznad krila, te ovo ostaje još jedna od misterija u vezi sa ovim slučajem.
Oporavila se od svega - frakture lobanje, preloma nogu, paralize i već za nekoliko meseci započela je novi život.
- Sve to bilo je jako bolno. Ali ja sam verovala da ću ustati. Samo sam čekala kada će doktor doći i reći: "E, hajde ti sad ideš" - prisetila se Vulovićeva događaja od pre četiri decenije i veruje da ju je spasao Sveti Sava, od čije se ikone ne odvaja i svakog 27. januara slavi ga kao svoga spasitelja.
A istina jeste da se na ovom letu našla potpuno slučajno, odnosno tuđom greškom.
- Bila je još jedna Vesna, koja je trebalo da na ovom letu bude stjuardesa, ali su greškom stavili mene na spisak - ispričala je davno u jednoj emisiji Vulović, dodajući da joj je ta greška potpuno promenila život. Na njenu veliku sreću, nije ga i okončala.
- Tek osam meseci sam radila kao stjuardesa. Bila sam srećna, jer nikada do tada nisam videla Kopenhagen - prisetila se nedavno i otkrila da joj je tog dana u hotelu sve mirisalo na nesreću. Prisetila se kako je kolega sve vreme pričao o svojoj deci, kao da je osetio da ih nikada više neće videti.
Nedavno je otkrila da je penzionisana 1991. godine i da joj od penzije, koja je 30.000 dinara, kada plati račune, gotovo ništa ne ostane. Živi u skromnom stanu u Beogradu, sa svojim mačkama. Obilaze je prijatelji.
Izvor: 24sata.rs