Print this page

Dr Borislav Kamenov otkriva koja hrana ubija imunitet i koji alkohol je najštetniji: MAST I SLANINA SU ODLIČNE, NAJGORE JE MLEKO

Poznati srpski imunolog otkriva koja hrana najviše narušava prirodnu odbranu našeg organizma

0 comment
IZVOR: SCREENSHOT/RTS/GULIVER/ISTOCK/FUDIO IZVOR: SCREENSHOT/RTS/GULIVER/ISTOCK/FUDIO

Poznati srpski imunolog za MONDO otkriva koja hrana najviše narušava prirodnu odbranu našeg organizma, kao i koje piće je najpogubnije.

Novogodišnji i božićni praznici se u Srbiji proslavljaju uz bogatu trpezu, krcatu raznoraznim gurmanlucima. Iako ćemo ih ove godine zbog pandemije korona virusa i preporučenih protivepidemioloških mera obeležavati nešto drugačije, jedno je sigurno – hrane neće nedostajati.

 

Tradicionalni praznični jelovnik u Srbiji sastoji se od jake i prilično masne hrane – prasetine, jagnjetine, sarmi, pihtija, nezobilazne ruske salate i obično neke bogate torte sa orasima, a sve to "zaliveno" kojom čašicom dobre domaće rakije.

A kako pomiriti imunitet i jaku hranu, koje su to namirnice koje slabe naš odbrambeni sistem, a koje jačaju, za MONDO govori imunolog prof. dr Borislav Kamenov, doktor medicinskih nauka iz oblasti imunologije i eksperimentalne hematologije i profesor Medicinskog fakulteta u Nišu.

Koja to hrana najviše šteti našem zdravlju i kako da to izbegnemo?

"Trujemo se lošom hranom koja je svuda oko nas. Ali postoji način da te toksine koje kroz ishranu unosimo, eliminišemo i to je vitamin D. Tu postoji drugi problem, ako se stalno trujemo, onda nam nikada nije dovoljno vitamina D“, kaže profesor i objašnjava koja je to hrana "toksična". 

"Najveći broj ljudi pati zbog mleka i mlečnih proizvoda. Mleko koje se kod nas najviše koristi ima protein A1 kazein, a kad ga neko ne podnosi, a polovina stanovništva ga ne podnosi, on se celog života truje i u riziku je da razvije autoimune, maligne bolesti, a sada je podložan i kovidu."

Pojedina hrana negativno utiče na imunitet, čini ga slabijim, a samim tim se "otvaraju vrata" bakterijama i virusima da napadnu naš organizam. 

"Problematični su pšenica, ječam i raž, ta hibridna zrna. Zato treba jesti heljdu, proso, pirinač, speltu, to je staro seme. Poslednjih godina ljudi su shvatili da je spelta dobra i uviđaju vezu između hrane i autoimunih bolesti. Opasno je i meso kada se životinje ’truju’, kaže dr Kamenov i dodaje da se "svašta stavlja u hranu za životinje", a kako bi što pre dobile telesnu masu.

Pitanje svih pitanja

"Mi u ne možemo da imamo uvid u to kako se životinje koje jedemo, hrane. Ali, ono što znamo jeste da se trujemo hranom. Imam pacijente koji se oporave kada dokučim koja je to hrana koja im smeta, preporode se, ne možete da zamislite koliko. To je centralno pitanje svih pitanja", objašnjava vezu između ishrane i obrambenog sistema profesor Kamenov.

 

Da li to znači i da se i slanina ne preporučuje?

"Slaninica je najbolja, ako ćemo pošteno da kažemo. Svinjska mast je isto dobra. Jedna kašika ima 1.000 jedinica vitamina D. Divljač, jagnjeće i jareće meso, takođe, riba, ali ne tovljena. To je veliki problem", upozorava.

Bliže nam se novogodišnji i božićni praznici, a oni se u Srbiji ne mogu zamisliti bez alkohola. Koja pića najviše narušavaju naš imunitet?

"Pivo ne treba da se pije, ali vino se preporučuje, ono je zdravo. Na primer, Francuzi piju vino i nemaju cirozu. Nemci piju pivo i imaju cirozu jer u njemu ima ječma, ima pšenice, a to nije dobro. Kvas je dobar. Jedna domaća rakija može isto. Sve što je veštačko nije dobro", kaže doktor i naglašava da svakako ne preporučuje preterivanje u alkoholu, bez obzira na situacije i praznike.

Svako preterivanje nas može skupo koštati kad je zdravlje u pitanju. Iako nas odmalena uče da "zdravlje na usta ulazi", istina je zapravo da gojazne osobe imaju oslabljen imunitet i podložnije su bolestima od onih umerene težine.

"Gojazne osobe imaju zapaljensku, inflamatornu rekaciju stalno. Što bi se narodski reklo, oni su se ’ubili’ hranom. Kod njih je imunitet najlošiji, gori nego kod dijabetičara, srčanih bolesnika", kaže doktor i objašnjava zašto je to tako:

"Pošto je kod njih celo telo pod upalom, oni ne mogu da stvore toleranciju na 'napadače', zbog čega su podložniji bolestima", zaključuje.