Zaboravili biste ukus domaće hrane, ne biste smeli da izostajete sa časova, a od vas bi se očekivalo da radite još u osnovoj školi. Ovako izgleda život u Americi. Ali daleko od toga da ima samo loše strane.
- Živela sam u tri različite američke države, od veoma malih mesta do Majamija i nisam imala neprijatno iskustvo. Ljudi su svuda drugačiji, ali su veoma ljubazni i uglavnom hoće da pomognu. Zanimljivi su im naši akcenti i fascinirani su što smo sami ovde bez porodice. Iskreno, za svaki praznik se trude da se osećam kao član porodice što ubija nostalgiju - kaže Ćirićeva za "24 sata".
U Ameriku je odveo sport i igranje košarke, ali je najviše fascinira odnos prema - obrazovanju.
- Uslovi su fenomenalni. Ako se izostane od tri do pet časova, smanjuje se ocena ili su "izbačeni" sa tog časa i automatski se pada čas. Profesori su veoma posvećeni i uvek raspoloženi da pomognu studentima van nastave. Takođe bih izdvojila to da deca ovde ne vole da zavise od roditelja i počinju da se polako osamostaljuju tako što rade već sa 14-15 godina - primećuje devojka.
Beograđanka kaže da u SAD para ima, ali vremena nema. Mnogi naviknuti na naše uslove, u tom tempu života, ne bi izdržali u Americi ni dana.
- Ovde ljudi konstantno rade i zavise od brze hrane jer niko nema vremena da kuva. Ipak, često viđam i deke od 80 godina kako se bave aerobikom, nije retko da ljudi vode računa o sebi - kaže devojka koja pored pohađanja mastera iz biznisa volontira u struci, ali i kao trener.
Beograd nosi u srcu, ali i na tablicama koje to jasno govore.
- Većina ljudi u Americi ima svoje "lične natpise" na tablicama, kao na primer svoje ime ili nadimak. Prvo sam htela da uradim inicijale svojih sestara, pa cele porodice. Nisu mogli svi inicijalida stanu, nisam htela nikoga da izdvojim, pa sam odlučila da sve njih i uspomene iz mesta u kojem sam provela detinjstvo. Tako je ostalo - Beograd u srcu, a Amerikanci me stalno pitaju šta tablice znače i oduševe se kada im prevedem - otkriva ova mlada žena.
Tablice koje tako ponosno nose naziv njenog grada, mogle bi u budućnosti u njemu i da se nađu.
- Volela bih da završim studije, a onda se finansijski obezbedim dovoljno da pomognem ljudima u Srbiji. Od života u tuđini brže sazriiš i gledaš svet drugim očima, ali Beograd je mesto kojem ću se uvek vraćati i mesto koje će uvek imati posebno mesto u mom srcu - zaključuje Ćirićeva.
Izvor: 24sata.rs