Kifla koju kupite u pekari, njih košta oko 3 ili 4 dinara, a naplaćuju ih oko 20 dinara. 

- Nemojte da vas čudi kada neko prodaje kifle po nekoj promo ceni, od 5, 6 dinara. Ništa ne gubi, a dobija to što ljudi više dolaze, pa usput kupe još nešto. Bitan je promet, kažu nam iz pekarske radnje u predgrađu Beograda.

- Od kilograma brašna se napravi preko 30 kifli. Računajte da i i struja i brašno za tih 30 kifli izađu oko 120 dinara, jedna kifla proizvođača košta jedva 4 dinara.

Ako ih prodaje po ceni od 20 dinara, zarada je petostruka!

No, u pojedinim pekarama u centru, koje su malo "ekskluzivnije" od drugih, peciva su znatno skuplja, pa zarade na npr. kiflama ide i do 700, 800 odsto.

Pekarska logika je sledeća - ko uzme kiflu, uzeće jogurt ili još nešto uz nju, otkriva nam izvor iz jedne beogradske pekare. 

Ono što na ruku ide svim pekarskim radnjama je podatak da se u Srbiji hleb jede 40 odsto više u odnosu na stanovnika EU. Prosečni Srbin pojede oko 100 kg hleba godišnje. Stoga nije čudno što ovaj biznis zovu onim koji u Srbiji ne može da propadne.

No, da bi se pekarski biznis pokrenuo, potrebno je najmanje 50.000 evra. Kako iz Unije pekara tvrde da samo u Beogradu ima oko 2.700 pekara, to znači da u glavnom gradu imamo jednu pekaru na 500 stanovnika.

Izvor: srbijadanas.com