Print this page

KAD DETE RODI DETE Srbija na neslavnom vrhu zemalja po broju MALOLETNIČKIH TRUDNOĆA

Trinaestogodišnja devojčica iz Beograda ove nedelje je prekinula trudnoću u GAK “Narodni front”. I to samo dva dana pred istek granice (10 nedelja) posle koje ne bi mogla legalno da obavi prekid.

0 comment
Foto: Profimedia Foto: Profimedia

Po broju maloletničkih trudnoća Srbija je na neslavnom vrhu liste zemalja. Gotovo dve trećine adolescenata seksualno je aktivno, a tek svaki treći koristi zaštitu. Svake godine oko 4.000 devojaka zatrudni, a samo stotinak se odluči da rodi dete.

Jedna u razredu zatrudni

Svaka dvadeseta devojka, ili u proseku po jedna u svakom razredu, zatrudni u toku jedne školske godine. Medicinska struka smatra da bi seksualno obrazovanje trebalo uvesti đacima, i to u niže razrede osnovne škole. Tako bi, istovremeno sa sazrevanjem, učili šta se događa sa njihovim telom, koje su potencijalne opasnosti i kako bi trebalo da se ponašaju i brinu o svom zdravlju, jer u u našoj zemlji abortus se još uvek koristi kao kontracepcija, što je poražavajuće.

- Procenjuje se da tokom jedne kalendarske godine u Srbiji ima 50 adolescentskih trudnoća na 1.000 devojaka. Broj porođaja opada u grupama starijih adolescenata, dok se među devojkama od 16 godina održava, što je svakako zabrinjavajući podatak. Samim tim to znači da su rizici od nepovoljnog toka i ishoda trudnoće najviši kod najmlađih adolescentkinja. Udeo prekida trudnoće koji se izvrši kod mladih je oko pet odsto od ukupnog broja ovih intervencija - objašnjava za prof. dr Ana Mitrović Jovanović, načelnica dnevne bolnice u GAK “Narodni front”.

Seksualna aktivnost 

Doktorka kaže i da učestalost seksualne aktivnosti raste u adolescenciji, a da je, prema rezultatima istraživanja, u seksualne odsnose stupilo 33,1 odsto mladih od 15 do 19 godina (39,9 odsto mladića i 25,7 odsto devojaka). Muškarci najčešće prvo seksualno iskustvo dožive u 17 godini, a devojke u 18 godini. Nedavna studija o seksualnom ponašanju devojaka iz Srbije, pokazala je da prve seksualne odnose u 17 godina ima 20,2 odsto njih, sa 18 godina njih 17,8 odsto. Ipak četvrtina njih 28,5 odsto je postala seksualno aktivna sa 16 godina. 

- U praksi je primetno da mladi nemaju dovoljno znanja. Često dobijaju poluinformacije, pa i sebe i svoje partnere dovode u probleme. A da bi tih problema bilo što manje, u Švajcarskoj proizvode kondome koje mogu da koriste već dečaci uzrasta od 12 godina - objašnjava doktorka. 

Ksenija Babić, psiholog u Centru za psihološku podršku porodičnim odnosima i razvojnim teškoćama dece kaže da je činjenica da se starosna granica ulaska u prve seksualne odnose polako pomera prema dole, pa tako se neretko u praksi susreću devojke i mladići koji prvi polni odnos imaju već sa 12 i 13 godina. Radi se o mladim osobama koje još uvek nisu završile svoj fizički, ali ni psihički razvoj.

Rizične grupe

- Vrlo često mlade majke dolaze iz disfunkcionalnih porodica, u kojima su i njihove majke relativno rano postale roditelji, iz porodica preterano strogih ili preterano popustljivih roditelja, iz porodica u kojima nemaju uporište ili osećaj sigurnosti, a koji čini temelj zdravog odrastanja i sazrevanja - kaže Babić.

Ona objašnjava da gotovo svaku spoznaju o trudnoći veoma mladih devojaka prati prvo neverica i očaj, potom osećaj usamljenosti, odbačenosti, strah od nerazumevanja i osude okoline.

Šta sada? Kako mi se to dogodilo? Šta će mi roditelji reći? Šta će mi reći prijatelji? Mlada devojka koja je ostala trudna često ima osećaj srama, nelagode, krivice, strah da će biti napuštena od oca deteta, strah od prekida školovanja, osude ili neprihvatanje od školske sredine. Često misli da je sama kriva za to. Misli da će biti odbačena, a ta ranjivost i bespomoćnost može dovesti do niza nepromišljenih odluka.

- Iskustva iz prakse pokazuju da se često trudnoća kod maloletnih devojaka utvrđuje po isteku deset nedelja od dana začeća. Kasno utvrđivanje trudnoće uglavnom je povezano s nedovoljnom informisanošću mladih devojaka, neprepoznavanjem i negiranjem znakova trudnoće. Takođe, ponekad devojke i po otkrivanju skrivaju da su trudne te odgađaju trenutak kada će o tome obavestiti porodicu. Nije retka ni činjenica da do četvrtog, petog meseca trudnoće neke devojke ni ne shvate da su trudne. Jedno od glavnih obeležja tinejdžerki jeste nepredvidljivo ponašanje. One još nisu dovoljno spremne da donose racionalne odluke i da brinu o drugom biću - tvrdi Babić.

Nemojte ćutati, obratite se porodici i lekaru

Važno da se u ovoj situaciji devojka prvo obrati bliskoj osobi, isto tako i lekaru.

- Pošto je ovo neočekivana situacija, za očekivanje je burna reakcija okoline na koju devojka treba da bude spremna. Ova reakcija može biti popraćena neprijatnostima koje mogu dovesti do pogrešnih odluka. Devojka mora znati da nije sama i da uvek ima kome da se obrati - kaže Babić.

Roditelji mogu mnogo da pomognu. Ako se već desilo, roditelji trebaju da budu tu za svoje dete. Potrebno je da razumno prihvate situaciju te da iz nje izvuku pozitivne zaključke.

- Nema potrebe istraživati razloge nastalog događaja, treba planirati kako pomoći detetu i kako se organizovati za dolazak novog člana porodice. Potrebno ih je osvestiti da shvate da se sve može popraviti, nadomestiti. Da nađu pozitivne strane i shvate koliko su sada najpotrebniji svojoj deci - ističe Babić.

Roditelji, kada saznaju za trudnoću svoga deteta, često reaguju na neprimeren način, što je jednim delom posledica straha i saznanja da će “njihovo dete zapravo imati dete”. Oni treba da shvate da ukoliko dođu u tu situaciju, sve može da se popravi dogovorom. Bez obzira na prvobitni šok, nikako ne treba osuđivati i kritikovati svoje dete.

- Mnogi roditelji ne prihvataju maloletničku trudnoću baš zato što su prošli kroz to. Ili obrnuto, ne razumeju, jer se to njima nije desilo. Ponekad odbacuju decu, jer ne odobravaju njihovog partnera. Devojke se mogu, i trebalo bi da se posavetuju sa stručnjacima o tome kako da razgovaraju sa sopstvenim roditeljima - kaže Babić.

(Sonja Todorović)

Pin It

Izvor: Blic