Učitelj Predrag Spasojević iz Donje Trešnjice kod Malog Zvornika pridržava se Senekine izreke da ne učimo za školu, nego za život. Njegove metode rada znatno se razlikuju od drugih, a časovi su nezamislivi bez muzike i pesme.

Bez gitare učitelj Peđa ne počinje časove, a uz muziku se nastavlja i ostatak radnog dana, bilo da je reč o časovima matematike bilo srpskog jezika.

“Moja misija je bila da deca slušaju nešto što kući nikada neće ili što će retko slušati. Slušamo bluz, rok, džez, slušamo neku instrumentalnu muziku i veoma lepo to primaju”, objašnjava Spasojević.

U Peđinoj učionici, sedmoro đaka iz dve generacije. Uz njega, kažu, uče sve ono što je planom predviđeno, ali najpre kako da budu dobri i vredni ljudi.

“Učitelj nas je vodio kod kovača da vidimo kako se potkivaju volovi i naučio nas je kako treba da pomažemo starim ljudima”, priča Viktor Todorović.

Ognjen Tadić kaže da najviše voli da im učitelj pušta bluz i to pesmu Adama Gasova.

“Izvodim decu u prirodu, vodim ih na planinarenje, idemo da pecamo, baš smo dosta aktivni na tom polju. Naša deca su dobra deca, vaspitana, prava seoska deca, svi smo istog socijalnog statusa, niko se tu ne izdvaja”, ističe Spasojević.

O učitelju Peđi i njegovim učenicima više puta se govorilo širom naše zemlje jer su poznati kao veliki humanitarci, iako i sami nemaju mnogo.

I u školi im dosta toga nedostaje, ali su, kažu, kao pravi seoski domaćini naučili da budu zahvalni na onome što imaju.

U momentu kada se govori o uvođenju hologramskih nastavnika, u seoskim školama poput one u Donjoj Trešnjici, đaci se i dalje greju pomoću furune na drva i odlaze u poljske toalete.

Nadaju da će pre digitalizacije u njihovoj školi biti rešeni osnovni uslovi za učenje i rad.

IZVOR: RTS