Print this page

Dečije pesme o Božiću

Најлепше божићне песме за децу.

0 comment
Foto: Shutterstock Foto: Shutterstock

БОЖИЋНА ПЕСМА – Добрица Ерић

Запевале сенице и врапци
Срећан Божић, млади православци!

И сва друга децо, без разлике
што славите друкчије празнике!

Нек вам срећа увек гошћа буде
да стасате у честите људе!

Припремите секире и санке
да идемо на шумске пропланке
да сечемо најлепше Бадњаке!

Сунце се још не пење на церић
нека свако обуче џемперић!

   

БОЖИЋ, БОЖИЋ, БАТА! – Јован Јовановић Змај

Данас целим светом
Херувими лете:
Данас ће се родит’
Христос мало дете
Данас нема туге,
Данас боли ћуте,
Све су данас мисли наше
Небу подигнуте.
Данашња је ноћца
Од сухога злата –
Божић, Божић, бата!
Данаске се бришу
Нехотични греси,
Данаске се душа
Рајским миром реси,
Данас мелем свети,
Сваки недуг цели,
Данаске се опроштење
И прима и дели.
Данаске је свету
Нова светлост дата
Божић, Божић, бата!
Топла нам је соба,
Топле су нам груди
Свуд су наша браћа,
Где су добри људи.
Воштаница гори,
Слама је просута,
А “Рождество” певаћемо
По стотину пута,
Ево, већ и вертеп
Отварајте врата
Божић, Божић, бата!

БАДЊАК – Добрица Ерић

На Бадњи дан у свануће
Ја пораним у шумарак
На брежуљку близу куће
да први одсечем бадњак.

Снежина ми скоро до појаса
Хује крошње храста и церова
По селу се ори лавеж паса
И секира и песма петлова.

Проберем у снежном полумраку
Један церић, бацим пуну шаку
Разног жита – доручак за птице
Па одсчем церић до земљице.

Први ивер носим мајци
Да се добро кајмак хвата
Држим га у врелој шаци
Као хладан грумен злата.

Ставим бадњак поред кућних врата
Да у прозор гранчицама куца
Па се вратим под губер код брата
Да сачекам изгревање сунца.

Брана Цветковић, ВЕРТЕП

ВЕРТЕП – Брана Цветковић

Погледајте друштво ово –
Мале старце дуге браде!
Ал то нису машкараде
Нит је какво чудо ново
Тако деца вертеп граде
Пред рођење Исусово.

То занима селске ђаке
Од кутије веће, јаке,
Колибицу лепу праве
И божићне у њој знаке,
А на себе круне ставе.

Знају они да се снађу –
Из јастука узму вуне,
Па начине браде пуне,
И осталу скупе грађу –
Од картона те су круне;
Црног цара мажу чађу.

Кад од себе тако створе
“Три мудраца са истока”
Кренуће се и пре рока,
Да с вечера па до зоре
Од села до засеока
О Божићу приче зборе.

Тачне приче, ал на крају
Ствар у свему није иста,
Јер Мудраци малог Христа
Дариваше, то сви знају.
Али ови, срца чиста
Траже да их даривају!

Илустрација: Брана Цветковић

 

БАДЊЕ ВЕЧЕ – Душан Васиљев

Тама је пала… Са свију страна
допиру гласови весеља, среће;
ближи се јато благих дана…
зар треба радости веће!

Свечани израз лица облаче,
мати се тајно весело смеши,
и деца с њоме… Ко данас плаче
тај тешко, ужасно греши.

Отац се тихо однекуд врати,
и као и он да нешто таји!
И благо лице осмех му злати,
што се од весеља сјаји.

И ко на шапат чаробна мига
одједном сви се вратима ближе.
И нема речи и нема брига,
Јер Божић весело стиже.

Неко помисли: Ох благо нама!
и лепом раду прилази тада:
Свуда се сипа злаћана слама,
и злато са њоме пада.

Ко две молитве две беле свеће
испод иконе на столу стоје,
док се у таму црну разлеће
весело “Рождество твојe”.

БОЖИЋ ШТАПОМ БАТА

Божић штапом бата,
носи сува злата
од врата до врата.
На чија ће врата
дат благослов, злата?
На наша ће врата
просут шаку злата!
У Божића три сестре рођене:
једна сестра овце ојагњила,
друга сестра пшеницу сејала,
трећа сестра виноград садила.
Прва сестра добар глас донела:
– О Божићу, мој брате рођени,
лепо су се овце ојагњиле,
свака овца двоје јагањаца,
а близанка троје ојагњила.
Друга сестра добар глас донела:
– О Божићу, мој брате рођени,
лепо ти је родила пшеница,
сваки влатак дао по прегршту,
а јарица и по двије дала.
Трећа сестра добар глас донела:
– О Божићу, мој брате рођени,
лепо ти је виноград родио,
сваки чокот видру вина дао,
а логошка и четири дала.
Божић, Божић, бата,
Носи киту злата,
Да позлати врата
И обоја побоја
И сву кућу до крова.
У Божића – три ножића;
Један сече печеницу;
Други сече чесницу;
Трећи сече гибаницу.
У Божича до три миле сеје;
Једну шаље да овце полаже;
Другу шаље да пшеницу жање;
Трећу шаље да виноград бере.
Дође сеја што овце полаже.
Брате, Божо, лепо нам се овце изјагњиле:
Свака овца по двоје јањаца;
Разбудница – овна златорогог.
Дође сеја што пшеницу жела;
Брате, Божо, лепо нам пшеница родила:
Сваки снопић по три оке даје.
Дође сеја што виноград брала.
Брате, Божо, лепо нам виноград родио:
Сваки кондир по три литре даје.

  

БОЖИЋНА ПРИЧА – Дејан Алексић (одломак)

Дотле у пећини, под звездом што блешти,
Спремао је Јосиф постељу од сена;
Покрети му беху одлучни и вешти,
Јер Рођење може бити сваког трена,
И вредне му руке због тога се труде
Да Марији топло и удобно буде.

Потом је гологлав пред пећином сео,
Под звездиним сјајем што се небом плео,
И прозбори тихо: “Цео свет мирује,
И звездана чета у пуном збиру је;
Ветра ниоткуда, ни лист не трепери,
Све се утишало, и људи и звери,
Као да и сама природа већ чека
На час рођења Богочовека!…”

 

Тек што рече тако, тек што уздах заче,
Зраци звезде јаче почеше да зраче
И чу се из штале како дете плаче.

Кад унутра уђе, задрхта од среће,
Није знао у шта веровати пре ће,
Јер пећина мрачна, суморна доскора,
Беше пуна сјаја, попут царског двора,
И Марију виде да од среће блиста,
Држећи у крилу маленога Христа!

***

И преко пољана, језера и гора,
Видело се како свиће нова зора,
И чула се песма анђеоског хора:
“Весели се свете, и радуј се спасу,
Запевајте тужни, у веселом часу,
И роб који машта о својој слободи,
И онај што љута невоља га згоди,
И онај што светом без свог дома ходи,
И онај што битку са болешћу води,
И онај што морем узбуркани броди –
Певајте сви скупа, Христос нам се роди!”

  

БОЖИЋНА НОЋ У ШУМИ – Десанка Максимовић

Крај шумареве кућице беле,
сред мртвог снежног мора
стоје малене јеле
и витез бора до бора.

Шумарева кћерка гледа
задивљено кроз прозорска стакла:
борови мачеве од леда
носе и круна јела
мутнога се неба такла.

Шумарева ћерка млада
чује шум нечијих ногу,
и тихо моли се Богу,
да не дођу људи из града
и малене јеле посеку.

Шумарева ћерка често
у младоме своме веку,
виђала је људе грубе
како јеле витке рубе
и далеко некуд носе.

Божићни сутон већ пада,
по грању белом се пале
вечне звездане свеће;
девојчица пуна јада
шапће: -другарице јеле
многе и ноћас помреће.

ХРИСТОС СЕ РОДИ – Јован Јовановић Змај

Христос се роди, дечице моја!
Христос се роди, будући свете,
роди с’ у доба гоњења сами’
а где се роди? – на простој слами!
И Христос прво био је дете.

Године сваке, а усред зиме,
засија звезда врх нашег стана,
над сваким селом, над сваким градом,
– срећни са хвалом, патници с надом
– негују спомен овога дана.

Народи с’ разни сећају спаса,
језиком својим хвале му поје,
разне су песме, разне су славе,
– а ми у духу Светога Саве
кличемо данас: Рождество твоје!

Христос се роди, дечице моја!
И Христос прво био је дете,
ал’ дете ово чекаху муке,
чекаху патње од сваке руке,
– тако се само стиже до мете.

Дивно је вече бадњега сјаја,
које нам данас срце отвара,
од сваког двора, зграде огромне,
од сваке ниске колибе скромне,
– све саме храмове Божје ствара.

А знате л’, само, шта нам још нуди
топлина ових часова лепи’?
У доброј деци савест се буди,
Христов им пример прожима груди,
– у доброј деци снага се крепи.

Сете се стазе Божијег сина
и одлуче се ходати њоме,
не бојати се никаквих мука,
већ бити чувар и десна рука
ох, роду своме – напаћеноме!

И благо роду где тако бива:
он неће бити ко сува грана,
већ је у цвету његова снага…
Христос се роди, дечице драга,
соколи сиви будућих дана!

   

БОЖИЋ – Андра Франичевић

Снежнооки месец трепери на брегу.
Ноћ мирна и чиста.
Јануарска гора у дебелом снегу
Као сребро блиста;
А заспала села сањају и ћуте,
И тишина крије завејане путе.

Ни поток не хучи, ни ветар не пири,
Ни вук не завија;
Чак ни плашљив зека из жбуна не вири,
Па ни тета лија
На ћубасте коке ноћас пошла није…
К’о да срце земљи престало да бије!

Ал гле, неко иде!
Дете неко снежно
Са брега силази!
Као мирис лако, као светлост нежно,
Као да не гази!
А озго с висина, из божијег гнезда,
Бруји страсна песма са румених звезда.

Прво га је мали опазио зека,
Затим са свих страна
Растао је шумор као звучна река,
А сребро са грана
Прокапа у rори и тишина бела
Препуче кад звона грунуше из села.

Све скочи у жару светлог откровења,
Свет заблиста рујно,
А детенце божје, извор утешења,
Тихо и нечујно
Корача по снегу к’о анђео плави,
А румен му венац трепери на глави.

О, то Он долази, Он, наше окриље!
Божић иде мали!
Иде божје око благо к’о босиље
Да радост запали,
И у руци носи киту сува злата
Да среhом и миром позлати нам врата.

Божић! Божић! rрми из rope, са брега,
Са њива и река.
Божић! Божић! кличе из дебелоr снега
Промрзнути зека.
Па и вук и лија, и месец, и село,
Цела васиона ноhас пева врело
Песму зимску, песму од сувога злата:
– Божић, Божић бата! Божић, Божић бата!

   

ХРИСТОС СЕ РОДИ – Добрица Ерић

Пшенична слама у јаслама, у слами сунце блиста.
Света Марија Богородица роди Исуса Христа.
Анђели чувају малога Бога, пастири дувају трубе од рога.
Пастирке доносе воду с хладенца да окупају Богомладенца.
Свети Дух ходи и по земљи и по води.
Христос се роди, ваистину се роди.

БОЖИЋ У ЛУГУ – Андра Франичевић

Ведро месец сија,
Лугови су сани,
А птичице ћуте
У снегу на грани.

Ћуте и сањаре
У зимскоме цвату,
Чекају у лугу
Малог Божић Бату.

Ал гле, преко снега
Бељега од млека,
Место Божић Бате
Иде Божић Зека.

Заграјале птице,
Баш им било криво,
Па са гране зеку
Запитале живо:

– Хеј, зекане, бане,
Где је Божић Бата?
Јеси ли га видо?
Носи л’ киту злата?

А зека им каже:
– Јесам, јесам, драги,
Малопре је пољем
Прошо Божић благи.

Из рајског му ока
Златна суза цури,
Хладно му је, јадо,
Па у село жури.

Ал ипак је реко:
– Пријане, зекане,
Поздрави ми птице,
и вижљаве гране!

А птицама мило,
смеју се и граје,
Докле месец блиста
бео као јаје.

Све је ведро било,
Радост на све стране,
Певали су сву ноћ
снег, птице и гране.

Izvor: Detinjarije.com