Tekst koji će vas sigurno nasmejati do suza: Zovem u vezi virusa... Po mogućnosti laktom

Korona virus već neko vreme hara svetom i to izaziva zabrinutost. Splićanka Boba Đuderija je na šaljiv način obradila ovu temu iz ličnog iskustva. Njenu objavu na Fejsbuku prenosimo u celosti.

Tekst koji će vas sigurno nasmejati do suza: Zovem u vezi virusa... Po mogućnosti laktom Foto-ilustracija: Pixabay

Korona virus već neko vreme hara svetom i to izaziva zabrinutost. Splićanka Boba Đuderija je na šaljiv način obradila ovu temu iz ličnog iskustva. Njenu objavu na Fejsbuku prenosimo u celosti.

"Bila do prodavnice po hranu. Došla doma, ostavila vrećice na stolu, otišla u kupatilo. Prala ruke 20 sekundi sapunom i toplom vodom.

U ostavi izvadila sve iz vrećica. Setila se da su vrećice bile po traci na blagajni gde milion ljudi DIRA sve to rukama. Otišla u kupatilo, prala ruke 20 sekundi sapunom i toplom vodom.

U ostavi uzela novčanik sa stola da ga ostavim u sobu. Izvrnem ga i poispada sitniš iz njega. Pokupim sitniš i setim se da sam upravo dirala pare koje je diralo milion ljudi. Otišla u kupatilo, prala ruke 20 sekundi sapunom i toplom vodom.

Počnem da kuvam. Uzmem meso zamotano u papir. Bacim papir u smeće. Setim se da je mesar zamota meso u taj papir s rukama kojima je prethodno zamotao meso za još milion ljudi. Otišla u kupatilo, prala ruke 20 sekundi toplom vodom i sapunom.

Došao mali, ima li šta za ručak. Nema, nisam stigla. Ozbiljno? A šta si radila? Prala ruke, celi dan. Uzmi sendvič.

Uzmem jaknu s naslona stolice da je ostavim u ormar. Setim se da sam s tom jaknom u prolazu dotakla milion ljudi. I očešala vrata. I kvaku od vrata od prodavnice. Jaknu spalim, odem u kupatilo i perem ruke 20 sekundi toplom vodom i sapunom.

  

S*anje. Setila se da mi je jakna pre spaljivanja bila naslonjena na stolicu. Stolica je ravna površina na kojoj se virus može zadržat i do 7 dana. Uzela stolicu, stavila je u kadu i tuširala je 20 minuta špricajući je domestosom. 

Iživcirala se, uzmem drugu jaknu i krenem u šetnju po suncu jer vitamin D čuva od virusa. Krenem prema liftu, a ne, ne. Setim se da je najmanje milion ljudi diralo ta vrata od jutros. Spustim se stepenicama kližući bezbrižno rukicama po rukohvatu. Niz kojeg je od jutros odsklizalo najmanje milion ruku. S*anje.

Pokušavam otvorit vrata od ulaza LAKTOM. Ne ide. Jedno je kijati u lakat, drugo je s njim otvarat teška vrata. Vrata koja je od jutros otvorilo milion ljudi. Sigurno ne laktom.

A nije lako ni kijati i kašljat u lakat, kad smo već kod toga. Na internetima piše "Kašljite u lakat", evo ne vadim glavu iz lakta ima mesec dana ali bogami nikako se zakašljat kao čovek, svi su mi kapilari popucali od napora.

Nema veze, važno je ne dirat lice prstima. Iste sekunde se počešem po nosu. Jer sve šta ne smeš, moraš.

Vratim se kući, nazovem.

"Molim Vas, zovem u vezi virusa."

"Gospođo, hoćete li da Vam spojimo epidemiologa?"

"Ne, spojite mi psihijatra. Laktom, po mogućnosti, hvala!""

*Preuzeto sa Fejsbuk profila Boba Đuderija