Topla kupka je raj za telo, a topli čaj raj za dušu, kaže stara japanska poslovica. I zaista, provesti dan u Tokiju bez zelenog čaja, gotovo je nezamislivo. Bilo da su u pitanju kolači, čokolade ili sam topli napitak, zeleni čaj je sveprisutan u japanskoj ishrani.
Na posebnoj ceni je „mača” jer, zbog specifičnog načina gajenja same biljke, sadrži najviše hranljivih sastojaka. Tek nakon ispijanja nekoliko šoljica ovog tamnozelenog napitka izuzetno jakog ukusa, koji je izuzetno neobičan za nas sa ovih prostora i koji sadrži sve, od omleta, preko supe do sirove ribe i pirinča, može se krenuti u istraživanje japanske prestonice.
Čuvenim japanskim brzim vozom zvanim „metak” stižemo do gradskog jezgra. Lista znamenitosti koje valja posetiti je spremna, ali je u moru šarenih reklama i tipično azijskih svetlećih panoa teško ostati orijentisan. Za početak se odlučujemo da – pređemo ulicu, i to na najvećem i najprometnijem pešačkom prelazu na svetu.
Šibuju pri svakom zelenom svetlu pređe oko 2.500 ljudi. Za vreme najvećih dnevnih gužvi, broj ljudi koji pređu ulicu mogao bi da popuni fudbalski stadion. Odmah do raskrsnice je i čuveni spomenik psu rase akita, koji je, prema lokalnoj legendi, baš na ovom mestu godinama čekao svog vlasnika, profesora, koji se vraćao sa posla. Nakon profesorove smrti, verni pas je nastavio ovaj ritual sve dok, deset godina kasnije, i sam nije preminuo.
Nedaleko od Šibuje, kratkom, ali nimalo jednostavnom vožnjom metroom stižemo do Takešita ulice u čuvenom delu Tokija zvanom Haradžuku. Odrasle žene obučene kao devojčice u širokim suknjama drečavih boja, belim čarapicama sa čipkom i cipelama sa platformama odmah upadaju u oči.
Japanke izuzetno vode računa o svojoj koži, nikada se ne izlažu suncu i retko kada se mogu videti bez šminke. U Takešita ulici njihova ljubav prema negovanom izgledu i autentičnom modnom izrazu je više nego očigledna. Pomešane sa turistima, kojima je ovo jedno od omiljenih mesta za kupovinu, užurbano hodaju između zaslepljujuće šarenih izloga krcatih najrazličitijom robom – od suvenira do šminke i garderobe neobičnog dizajna.
Lokalci su poslovično ljubazni, ali bi određene norme ponašanja ipak valjalo poštovati. Nije preporučljivo fotografisati ih bez pristanka, niti imati previše srdačan govor tela koji se ovde smatra agresivnim. Neki od primera nepoželjnog ponašanja su grljenje prilikom pozdrava, predug kontakt očima ili agresivno rukovanje. Japanci vam nikada neće reći da ste neljubazni, ali će se udaljiti od vas misleći kako nemate manire. Istini za volju, dešava se i da pripadnici mlađe generacije sami priđu turistima u želji da vežbaju engleski jezik.
Takešita je dom najneobičnijih kafea i kioska sa hranom jarkih boja i neobičnog dizajna. Tako možete pojesti čuveni japanski „pečeni čizkejk” ispod krila flamingosa ili u krilu drečavoroze plišanog mede.
Japanska strast prema animaciji je očigledna čak i u prodavnicama hrane i kozmetike. Na svakom pakovanju su animirani likovi i crteži koji vas prosto mame da kupite sve, makar i kao suvenir, a postoji šansa da nećete otkriti čemu pojedini proizvodi služe.
Ljubitelji životinja imaju priliku da se na pola sata druže sa čuvenim šiba inu psima u „Mame šiba” kafeu ili da se upoznaju sa sovama u takozvanim „Sova kafeima”. Uz ulaznicu od desetak evra dobija se i besplatan čaj, kafa ili sok, a pravila ponašanja su, naravno, strogo propisana kako bi se životinje zaštitile. Iako jedinstveni, ovi konceptualni kafei ostavili su nas u moralnoj dilemi: da li je ljudska razonoda vredna držanja životinja na malom prostoru, pa makar on bio i odlično uređen i organizovan.
Za ljubitelje računara i digitalne tehnologije pravo mesto je obližnja Ginza. Od Soni parka i prodavnica najsavremenije opreme, do ekskluzivnih suši restorana, Ginza nudi jedinstveno iskustvo savremenog distrikta koji gotovo nikada ne spava. Dok Haradžuku obiluje malim autentičnim radnjama, Ginza je rezervisana za kupovinu ekskluzivnije dizajnirane odeće i nakita, kao i za noćni provod i luksuzne večere.
Poznato je da Japanci savesno i vredno rade, ali nisu ništa manje savesni kada je u pitanju noćni provod. Vole da popiju i odagnaju stres i brige, igrajući uz čuveni azijski „K POP” do duboko u noć.
U samom centru Narite nailazimo na mali studio u kome, uz iznajmljeni kimono, dobijamo i besplatne profesionalne fotografije na živopisnim ulicama i u hramu. Umotani u specijalne steznike i pojaseve, cela dva sata plovimo kroz epohu gejši, učeći o njihovom načinu života, tradiciji i, naravno, neizbežnoj nezi.
Suprotno uvreženom shvatanju, gejše nisu bile istočni ekvivalent prostitutkama i njihovo ime u prevodu znači „dame od umetnosti – geiko”, ili prosto „umetnice”. Suptilne i graciozne, gejše su sa treningom počinjale već u šestoj godini i do odraslog doba usavršavale svoje veštine, od pevanja i sviranja, pa sve do pisanja poezije.
Pogled na tri devojke sa Balkana obučene u kimono, od kojih je najviša metar i 87 santimetara visoka, izmamio je lokalne prodavce na ulice, pa su, suprotno tradicionalnoj japanskoj uzdržanosti, oni od nas tražili fotografije za uspomenu.
U samim hramovima, koji obiluju zelenilom i manjim ili većim bazenima i jezercima punim ribe, postoje detaljna uputstva, ukoliko niste sigurni kako se treba ponašati, te je i crtežima detaljno prikazana tradicionalna molitva (sampai).
Ukoliko imate dovoljno sreće da Japan posetite baš u proleće, kada je trešnjin cvat – sakura u punom zamahu, oči i nozdrve ostaće vam zauvek ispunjeni najrazličitijim nijansama roze boje i opojnim mirisima trešnjinog cveta, koji je i najpopularniji miris japanskih kozmetičkih proizvoda. Ove godine sakura je stigla pet dana ranije nego obično, a prvi cvetovi videli su se u prefekturi Nagasaki.
Hoteli i hosteli su tradicionalno puni, dok su cene, naravno, više nego inače. Odmor u vreme cvetanja trešanja u Japanu valja isplanirati bar nekoliko meseci unapred, kako bi se izabrao odgovarajući smeštaj koji vam neće progoreti džepove.
Kupanje u tradicionalnoj japanskoj termalnoj banji zvanoj onsen jeste nešto što ne treba propustiti, ali ukoliko imate tetovaže, verovatno ćete ostati uskraćeni za ovu mogućnost. Japanci povezuju tetovaže sa zloglasnim jakuzama i, ukoliko ne možete da ih prekrijete, verovatno nećete biti u prilici da osetite čari lekovite termalne vode.
Čudotvorci od sedam minuta
U japanskom brzom vozu čistoća se podrazumeva, a da sve bude besprekorno brine se osoblje na svakoj polaznoj stanici. Za dvanaest minuta, koliko voz provede na platformi, pet minuta se izdvaja za iskrcavanje starih i ukrcavanje novih putnika, a sedam za čišćenje.
Zbog toga, čistače vozova zovu „čudotvorci od sedam minuta”. Prosečno kašnjenje ovog voza, što se retko dešava, ne prelazi 60 sekundi. Za samo pola sata ovim vozom može se stići do male, ali živopisne Narite, jedne od predgrađa prestonice, gde je smešten i najveći lokalni aerodrom.
Autor: Branka Mališ
Izvor: politika.rs
