Erih From je nemački psiholog, psihoanalitičar i humanistički filozof. Decenijama nakon smrti njegov uticaj je i dalje prisutan širom sveta. Njegovo delo karakteriše čvrsta vera u život i u čoveka. Ona prelazi i na njegove čitaoce i daje im podstrek u sopstvenim traganjima za umećem življenja. Pročitajte neke od njegovih najlepših misli.
Ljubav nije primarno odnos prema određenoj osobi; to je stav, orjentacija bića prema svetu kao celini, ne prema jednom objektu ljubavi.
Samo je osoba koja ima vere u sebe u stanju da bude verna drugima.
Najveći čovekov zadatak u životu je roditi samoga sebe.
Ako je osoba sposobna produktivno voleti, ona voli i sebe; ako voli samo druge, tada uopšte nije sposobna voleti.
Sebične osobe nisu sposobne da vole druge, ali isto tako nisu sposobne ni da vole sebe same.
Ljubav nije rezultat seksualnog zadovoljenja, već je seksualno zadovoljenje rezultat ljubavi.
Za većinu ljudi danas, pojam ljubavi podrazumeva da vas neko voli, a ne da ste vi sposobni da volite.
Paradoksalno, sposobnost da se bude sam uslov je da se bude sposoban voleti.
Ljubav je umeće; dobro naučiti ovo umeće najvažnija je stvar na svetu.
Kreativnost zahteva hrabrost da se ne držiš sigurnosti.
Majčina ljubav je mir. Ne treba je dostizati, treba je zaslužiti.
Moderni čovek živi u obmani da zna šta želi, dok u stvari želi ono što se od njega očekuje da želi.
Bez vere čovek postaje sterilan, bez nade i ustrašen do krajnje dubine svoga bića.
Ako sam ja ono što imam i ako onda izgubim to što imam, ko sam onda ja?
(Family)
