MOMO KAPOR: U tom malom BRE smo mi, sa svim manama i vrlinama...

"Pravo je čudo kako čovek u tuđini odjedanput počne da shvata vrednost nekih stvari i reči, na koje kod kuće nije ni obraćao pažnju.

MOMO KAPOR, FOTO: LUKA ŠARAC, SLOBODAN PIKULA MOMO KAPOR, FOTO: LUKA ŠARAC, SLOBODAN PIKULA

Prvi put te davne godine, shvatih koliko je taj troslovni turcizam prisutan u našem svakodnevnom govoru, koliko višeslojan, nabijen svim mogućim značenjima i varijacijama. Čini mi se da ne možemo ni da sastavimo rečenicu, a da se u njoj ne nađe makar jedno bre, baš kao u Bosanaca, bolan, ili kod Dalmatinaca ono čuveno, nepostojano eeee! - koje ima hiljadu značenja i intonacija.

 

Rečeno sa divljenjem: On je, bre, ljudina!

Potcenjivački: Ma, idi, bre!

Izazivački: Šta je, bre?

Nežno: Ih, bre!

Sa ljubavlju: Dođi, bre.

Prepotentno: Ti ćeš, bre, da mi kažeš?

Filozofski: More, bre!

Zapanjeno: Otkud sad to, bre?

Zapovednički: "Sviri, bre! - zapovedi Hajduk Stanko Ciganima".

Epski: "Bre, ne laži crni Arapine!"

"Bre, ćutao sam, bre, vikao sam, bre, pretio - badava, sve zlo, te zlo!"

Kako, uopšte, prevesti to malo, a tako značajno bre, na bilo koji svetski jezik?

U tom malom bre smo mi, sa svim manama i vrlinama - čini se, ono je naša suština. I da se nekim čudom izgubimo u svetu, izrasli bismo sigurno, ponovo, iz ta tri slova !"

Momo Kapor