Nekada davno, deda je svome unuku ispričao jednu životnu istinu:

„U duši svakog čoveka vodi se bitka – kao borba između dva vuka.

Jedan vuk predstavlja zlo – bes, zavist, ljubomoru, žaljenje, pohlepu, aroganciju, samosažaljenje, krivicu, greh, ljutnju, bes, inferiornost, laž, lažni ponos, egoizam…

Drugi vuk predstavlja dobro – sve ono što pruža zadovoljstvo, mir, ljubav, nadu, vedrinu, poniznost, ljubaznost, dobrotu, srdačnost, darežljivost, istinu i veru.”

Unuk se malo zamislio. Dobro je razmislio o dedinim rečima, pa ga onda upita:

„I, koji vuk pobedi na kraju?”

Deda mu je odgovorio sa smeškom na svom starom licu:

„Pobeđuje uvek onaj koga hraniš.”

(Nepoznati autor)