Biohemičar prof. dr Zoran Vujčić rešava najveće dileme: MERE OPREZA I UPUTSTVO ZA PRAVILNU DEZINFEKCIJU U BORBI PROTIV KORONE

Ubistvo virusa je komplikovano. Nije u startu živ. Sposoban je da se u našim ćelijama umnožava. Zato je važno da ne uđe u naše ćelije, naš organizam. Da bi se to sprečilo moramo da vodimo računa o higijeni i svojoj, ali i o ljudima oko nas

Internetom i društvenim mrežama se, od početka pandemije koronavirusa, šire različiti saveti za dezinfenciju i higijenu - od toga da, ukoliko ne možete da nađete alkohol u apoteci, možete da koristite votku, do recepata za kućnu varijantu asepsola. Nažalost, mnogi od tih saveta mogu da naprave više štete nego koristi.

Borba protiv koronavirusa u narednom periodu će podrazumevati da se što manje krećemo i viđamo sa drugim ljudima, i da malo više vodimo računa o higijeni i dezinfekciji, kako nas samih, tako i životnog prostora. Ideja o karantinu i borbi sa nevidljivim neprijateljem zvuči zastrašujuće, ali uz adekvatno ponašanje svaki pojedinac može da doprinese tome da vanredno stanje potraje što kraće, da zdravstveni sistem ima što manji nalet obolelih (i, samim time, da lakše izađe na kraj sa naletom) i da što manji broj ljudi, posebno onih najugroženijih, završi sa strašnim posedicama. Na kraju krajeva, čak i ako ste rešili da ne verujete u opasnost sa kojom se svet suočava, imajte u vidu da od vašeg ponašanja zavisi kada će se život vratiti u normalu.

   

Zbog svega toga je od najveće važnosti da povedemo računa o higijeni i dezinfekciji. Nažalost, teško je snaći se u moru informacija kojima nas bombarduju sa svih strana, od kojih su neke tačne i neophodne, a druge čak i potencijalno opasne. Srećom, biohemičar profesor dr Zoran Vujčić je na svom blogu “Hemija oko nas” objavio detaljno uputstvo o tome kako da se pomoću hemije borimo protiv zaraze Kovida-19.

Pa, krenimo redom.

Pranje ruku

Kako piše dr Vujčić, najefikasnije sredstvo higijene i prevencije je, na prvom mestu, pranje ruku.

“Ruke se obavezno peru sapunima (preferencijalno čvrstim) minimalno 20 sekundi. Očigledno da je pranje ruku svuda u svetu zapostavljeno, jer se svuda toliko na tome insistira. Tih 20 sekundi znači da se nasapunjaju dobro ruke pod mlazom vode (preferencijalno hladne da se pore kože ne bi otvarale) i trljaju svi delovi, svi prsti i površina ispod noktiju. Ne treba se bojati ponavljanja radnje, jer se tako i sapun spira.

Ako nema uslova da se ruke peru čvrstim sapunima možete da koristite i tečne, ali uz dva preduslova koje je zaista teško ispuniti. Prvi je da pH bude bar 9,5. Većina sapuna u tečnoj formi su rastvori detergenata, što ne bi bilo loše, da je pH 9,5-10, a ne 5,5. Drugi, veći problem je što svi tečni sapuni imaju razne silikonske aditive (za navodnu negu kože) koji daju onaj osećaj ljigavosti i lepljivosti.

Sumarno, sve površinske aktivne materije su efikasne protiv Covid 19, samo su neke daleko efikasnije. Veliki problem s tečnim sapunima leži u njihovoj pritajenoj agresivnosti. Oni zaiste efikasno peru i odmašćuju, što utiče na “cepanje” kože, što dovodi do mikropora i potencijalno smanjene odbrane kože. Uz to, brojni dozeri su često zagađeni jer ih svako pipa zaprljanim rukama.

S druge strane kod čvrstih sapuna jako bazna sredina je toliko ubitačna za viruse (zapravo za hemikalije od kojih je sačinjen) da se na čvrstom sapunu proteini virusa denaturišu i dobar deo lipida rastvori ili nabubri i virus više nije opasan”, piše profesor.

Alkohol

Kada ne možemo da operemo ruke sapunom i vodom, najbolja opcija je alkohol, ali isključivo u koncentraciji od minimum 60%, a optimalno je 70%. To znači da, na primer, votka ne može da se koristi u nedostatku apotekarskog alkohola, jer ima uglavnom oko 40% alkohola. Isto važi i za ostala alkoholna pića. I isto važi i za veću koncentraciju od 70%, ali samo kada su ruke u pitanju.

“Alkohol 70% uskače u svim onim situacijama u kojima nema uslova da se operu ruke. Stalno se postavlja pitanje koja je koncentracija najbolja. Za ruke je potvrđeno da je minimalna koncentracija etanola 60%. Optimalna je 70%. Za ruke. Ne za sve površine. Ruke je potrebno oprati, dezinfikovati, tačnije inaktivisati virus na njima. Prevelika koncentracija etanola bi dovela do sušenja ruku, pucanja kože, odmašćivanja (uklanjanja prirodnih lipida) i sušenja virusa. Ako ne bi bio oštećen, zavlačenjem u pore kože virus bi bio zaštićen od daljeg propadanja. Uz to, na raznim ranijim primerima i eksperimentalno je pokazano da je za viruse ovo optimalna koncentracija na koži, ali i na brojnim površinama.

   

 

Da biste napravili odgovarajući rastvor, na jedan litar alkohola od 95% dodaje se: 629 ml vode (za rastvor od 60%), 501 ml vode (65%), 391 ml vode (70%), 294 ml vode (75%), 209 ml vode (80%).

Šta se dešava kada se koriste koncentrovaniji rastvori alkohola? Prvo, alkohol brzo isparava. Što je koncentrovaniji to brže ispari, smanjujući kontaktno vreme virus-rastvor. Kao rastvarač za lipide efikasniji je 96% alkohol. Ali vreme dejstva je izuzetno kratko i deo virusa preživi osim ako se ne obezbedi temperatura od 60 C i zatvorena komora. U kući je to nemoguće. Najzad i za proteine i nukleinske kiseline 70% etanol ima najgore osobine kao rastvarač. Što lošija rastvorljivost i proteina i nukleinskih kiselina, bolje je za nas, jer se i proteini i nukleinske kiseline oštećuju, lepe kao guma i virus je onesposobljen. Oštećenje dovodi do konačnog uništenja virusa”, navodi on dalje.

Sve ostale hemikalije, koje možemo da koristimo za dezinfekciju, NISU optimalne za ruke. Alkoholni rastvori se za dezinfekciju ruku koriste tako što se utrljavaju oko 30 sekundi, vodeći računa da se svi delovi ruku dobro istrljaju i prekriju rastvorom.

Ostale hemikalije

“Za cipele, predsoblja, hodnike dominantan je natrijum hipohlorit – varikina ili domestos. Domestos je bolji, jer ima detergent koji olakšava kvašenje masnih virusa (i gljivica i bakterija). Zato i ubijaju 99,99% svih mikroorganizama.

Koja je prava koncentracija zavisi od mnogo faktora. Preporučena za Covid 19 je 0,1% aktivnog hlora i da površina bude izložena 10 minuta. Brisanje je efikasnije od prskanja i manje rizično za zdravlje. Kako se dobija ova koncentracija?

Svaka varikina, domestos i sličan proizvod ima oznaku od 5% aktivnog hlora. To znači da se za OPRANE površine koristi tačno 20 mL (ili 23 g, ko voli da meri) i 980 mL vode. Rastvor se pravi svež – jednom dnevno. Stari rastvori, prozirne boce i čuvanje na suncu brzo smanjuju količinu aktivnog hlora. Za hodnike, gazišta, stepenice i sl. doza mora da se poveća za 50%. Dakle 30 mL varikine i 970 mL vode (pre prskanja ili brisanja obavezno dobro promešajte rastvor, da budete sigurni da se sve rastvorilo)”, poručuje Vujčić, i dodaje da je za sve fleke krvi ili telesnih tečnosti koje su kontaminirane virusom preporuka isključivo 1:10 razblaženje kućne varikine (5.25%) i to tako da kontakt traje najmanje 10 minuta.

   

Sledeći na listi su takozvani quat-ovi, od kojih je kod nas najpoznatiji asepsol.

“Preporuka za ruke je 0,05%. Za površine je dovoljno 0,1%. I asepsol se najčešće prodaje kao i varikina 5% aktivni rastvor važi ista logika – 20 mL asepsola i vode 980 mL. Ovaj rastvor je stabilniji od rastvora hlornih proizvoda i duže traje. Ako ga koristite za brisanje NIKADA ne potapajte krpu ili sunđer u njega, jer ga kontaminirate. Sipajte rastvor na krpu. Asepsol je mnogo bezbedniji za prskanje od hlornih derivata”, piše dalje biohemičar.

Evo spiska hemikalija koje se preporučuju za razne viruse, pa i Covid 19.

Natrijum hipohlorit (0,1%–0,5%)

70% etanol

povidon-jod (1% jod)

hloroksilenol (0,24%)

50% isopropanol

0,1% benzalkonijum hlorid

1% krezol sapuni (ovi bi bili efikasniji i od domaćih sapuna)

Vodonik peroksid (0,5%–7,0%)

Kako se šta dezinfikuje

Prema svetima Centra za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC), prilikom svake dezinfekcije kuće, neophodno je nositi rukavice. Ukoliko su površine prljave, neophodno je prvo OPRATI ih pre dezinfikovanja (baš kao i ruke). Pranje i dezinfekcija nisu ista stvar, iako se često brkaju.

– Tvrde površine: dobro prebrisati odgovarajućim rastvorom, gledati da brisanje traje dovoljno dugo kako bi se ostvario neophodan kontakt rastvora i virusa. Izbegavajte prskanje domestosa ili varikine, jer može da bude opasno, umesto toga ih nanesite na krpu.

* posebno voditi računa o kvakama, prekidačima, daljinskim upravljačima, telefonima, ključevima i ostalim stvarima koje redovno dodirujemo. Dezinfikovati alkoholom redovno.

– Meke površine: tepsi, zavese… Oprati što toplijom vodom, otkloniti svaku vidljivu kontaminaciju odgovarajućim sredstvom. Izbegavajte varikinu, jer može da ošteti tkaninu. Etanol i asepsol imaju najmanju šansu da oštete boju ili kvalitet tkanine.

– Odeća, peškiri, krpe: NE TRESITE garderobu, posebno ako postoji mogućnost da je bila u kontaktu sa zaraženom osobom. Perite na najvišoj temperaturi koju proizvođač odobrava.

– Cipele: Dezinfekcija đonova se preporučuje nakon svakog napuštanja kuće (koje treba svesti na minimum). Preporučuje se rastvor na bazi hlora.

  

Brišite stvari koje unosite u kuću

Pored dezinfekcije same kuće, neophodne je povesti računa i o onome što unosimo (čega bi, takođe, trebalo da bude što manje u narednom periodu). Evo šta dr Vujčić poručuje:

“Ambalažu koju ste doneli kući sa paketima hrane prebrišite 0,1% varikinom. Nema razloga da se paranoiše, ali nema razloga ni da se bude nesmotren. Možda nije Covid 19 na površinama, ali kako je izuzetno ružna navika naših ljudi da sve pipaju, treba biti oprezan. Recimo, uzimajte hleb koji je u kesama ili u pekarama gde ga niko ne dodiruje, a gde pekari koriste rukavice. Ili ga pecite sami”.

Za kraj, evo još nekoliko saveta:

“Konačno, sumiranjem svih parametara, higijena je veoma bitna predostrožnost. Toplota i para, UV zračenje sunca svakako smanjuju eventualno raspršen broj virusa po odeći. Prskanje etanolom i asepsolom ima najmanju šansu da ošteti boje ili kvalitet tkanine. Varikina i domestos će sigurno sve boje da upropaste. Isto važi i za površine nameštaja (gde neki lakovi stradaju i od 70% etanola). Zato vodite računa o brisanju kvaka, pranju ruku i da đonovi prođu hemijski tretman. Garderobu ostavljajte što dalje od svoje svakodnevne rutine. I za kraj sirće i aromaterapije nemaju efekta. Ne bacajte pare za etarska ulja. Budite racionalni. Ne pijte srebrnu vodu, kuvani beli luk, ne jedite stotine grama sirovog. Ni med ni propolis nemaju efekat na Covid 19. Ne gutajte hlorne preparate, jer možete da umrete. Smanjite (mada ste dovoljno svesni da je pravi savet OSTAVITE) pušenje”, poručuje za kraj dr Vujčić.