STIŽE NOVI PAKAO - SPREMITE SE! Temperature će obarati sve rekorde, a opasnost se krije u NEČEMU DRUGOM

Dok se na našim prostorima borimo sa pravim vremenskim rolerkosterom i smenama tropskih vrućina i oluja, temperature širom sveta obaraju rekorde.

Prethodni mesec bio je najtopliji jun na globalnom nivou od kada se vrše merenja, a meteorološke agencije uveliko najavljuju da će ovaj jul biti najtopliji mesec ikada.

Očekuje se da će u narednim danima u Evropi i Severnoj Americi živa u termometru dostići ekstremne visine, ali to nije oni što najviše teba da nas brine. Stručnjaci upozoravaju da prava opasnost leži u fenomenu toplotnog indeksa, odnosno u onome što zovemo "subjektivni osećaj".

Puko proveravanje temperature tokom toplotnih talasa ne pokazuje celu sliku, a za to je kriv indeks toplote - kombinacija temperature i vlažnosti vazduha koja meri kako se ljudsko telo zaista oseća.

To znači da, ako termometar očitava 35 stepeni Celzijusa, a relativna vlažnost je 65 odsto, toplotni indeks će iznositi neverovatnih 50 stepeni.

 

Naša tela se hlade kada znoj isparava iz nas i smanjuje telesnu temperaturu. Kada je napolju vlažno brzina znojenja se smanjuje, pa reagujemo kao da je mnogo toplije nego što jeste. Znoj može biti iritantan, ali je deo sistema regulacije telesne temperature i može da vam spasi život.

Toplotni indeks kombinuje temperaturu i vlažnost i to je broj na koji naše telo reaguje. Meteorolozi mogu tvrditi da je napolju 33 stepena, ali uz dodatnu vlažnost, mi ćemo se osećati i ponašati kao da je 47.

Proračuni toplotnog indeksa obavljaju se u hladu, pa izloženost suncu može povećati indeks toplote i za 15 stepeni. Ako ljudsko telo dostigne opasno visoke temperature, može doći to toplotnog udara i smrti. Toplotni indeks bio je ključni faktor u toplotnom talasu u Čikagu 1995. godine kada je umrlo 700 stanovnika.

Stručnjaci procenjuju da je "normalan" procenat vlažnost vazduha između 35 i 65 odsto, a sve preko ove vrednosti može da ima ozbiljne posledice po naše zdravlje.

Prognoze za Srbiju pokazuju da će narednih dana temperature biti izuzetno visoke, ali da vlažnost vazduha, iako će biti visoka, neće prelaziti granice normale. Međutim, ostatak sveta neće biti te sreće.

Maksimalne temperature u Severnoj Americi i na zapadu i jugu Evrope će se kretati između 36 i 43 stepena, ali će uz povišenu vlažnost vazduha toplotni indeks biti opasno visok.

 

Kako da se zaštitimo?

Visoka vlažnost vazduha može imati loše posledice na naše zdravlje. Kada telo nije u stanju da izbacuje znoj i hladi se (najčešće kada je vlaga iznad 70 odsto), ono gubi tečnost, soli i elektrolite, a dolazi i do pregrevanja.

Može da stvori osećaj letargije ili manjka energije, ali i hipertermiju - pregrevanje usled nemogućnosti tela da izbacuje višak toplote.

 

Hipertermija može da izazove dehidraciju, umor, grčeve, nesvesticu, ali i toplotni udar.

Najbolje što možemo da uradimo da se zaštitimo je da što više boravimo u zatvorenim prostorima blizu klime, pijemo dosta vode i nosimo odeću od materijala koji dobro upijaju vlagu.

Izvor: blic.rs