Violeti je majka umrla od korone, ona obolela i otišla u bolnicu, a stanodavac njenu decu izbacio na ulicu

Nišlijku Violetu Petrović (47) koja je smeštena u kovid bolnicu "Radon", zadesila je ovih dana neobična sudbina isprepletena i tragičnim, ali i dirljivim emocijama

Foto: Violeta Petrović Foto: Violeta Petrović

 Nišlijku Violetu Petrović (47) koja je smeštena u kovid bolnicu "Radon", zadesila je ovih dana neobična sudbina isprepletena i tragičnim, ali i dirljivim emocijama

Njoj je 17. maja umrla majka koja je bila na respiratoru u bolnici, ali taj tužan događaj nekako su joj ublažili prijatelji. Violeta ima dvoje dece od 13 i 18 godina koji su negativni na virus, ali su ih stanodavci takoreći isterali iz iznajmljenog stana zbog straha.

Tada je u pomoć priskočilo nekoliko Violetinih prijatelja koji su se prihvatili posla i ovih dana joj ubrzano renoviraju deo kuće u Panteleju, niškom naselju, da može da se useli nakon izlaska iz "Radona".

 

Violeta koja radi u okviru proizvodnje jedne niške mesare očigledno ima prijatelje s kakvim malo ko može da se pohvali.

- Strašna je sudbina koja nam se događa. Ovde u Radonu ima nekog entuzijazma, ali ljudi se osećaju u suštini potišteno. Prolazim neku vrstu agonije jer majku ne mogu da sahranim zato što sam ovde, a opet prijatelji koji su se odlučili da mi pomognu mi ulivaju strašno veliku nadu. Potpuno su mi pomešana osećanja zbog toga što samo život može da uredi takvu situaciju da su vam emocije potpuno pomešane.

nis-violeta-stan 620 

 *Foto: Violeta Petrović

Moji prijatelji Jasmina učiteljica, Budislava iz Pošte, njen suprug, Jasminin sin, njegov prijatelj i moja deca su sjajni jer su krenuli u renoviranje te kuće koja je dotrajala, trošna, neuslovna - priča Violeta za Kurir iz bolesničkog kreveta u Niškoj Banji.

Ona kaže da je ta majčina kuća potpuno oronula, a nije se imalo para za renoviranje tako da su morali da iznajme stan. Violeta je korisnik socijalne pomoći, ali pošto od toga nije moglo da se živi, zaposlila se i bukvalno su je sati delili od stalnog zaposlenja.

- Vlasnik te mesare je bio spreman da me zaposli, nedostajala su mi neka dokumenta koja sam trebala da izvadim baš onda kad sam obolela. Nadam se kad sve ovo prođe da ću moći da ponovo pokrenem proceduru za zaposlenje jer sam, rečeno mi je, dobar radnik. Žalost za majkom je velika. Moji prijatelji bukvalno bez para renoviraju deo krova koji prokišnjava u svim sobama. To je stvorilo veliko crnilo na zidovima. Sve su to ostrugali, okrečili. Kad pričam sa njima kažu da su stolariju nekako "pritegli", ali da je to toliko trošno da se prilikom udarca čekića, roni drvo i malter sa zidova. Stvarno ne znam kako da im zahvalim. Kad sve ovo prođe, u bašti koju takođe sređuju, prirediću im neko iznenađenje - priča Violeta.

Ona je u Radon došla prošle nedelje, a danas se testirala i do sutra čeka rezultate. Ona kaže da joj pomažu dve sestre koje ima, a potez stanodavaca koji su stariji ljudi, ne bi da komentariše.