SAFET ŽIVI U POTPUNOJ DIVLJINI, DO MAJA MU NEĆE NIKO DOĆI: Ima jednu želju kako da prekrati zimu i to OVU KNJIGU

Ima i onih mesta u Srbiji gde nikad nije bilo vatrometa, gde vukovi napadaju stoku, a ljudi žive potpuno sami.

Foto: Printscreen/RTS Foto: Printscreen/RTS

Da li baš svi dočekuju Novu godinu na isti način? Ima i onih mesta u Srbiji gde nikad nije bilo vatrometa, gde se petarde ne bacaju radi slavlja, gde vukovi napadaju stoku, ljudi žive potpuno sami. Nemaju novogodišnju rasvetu, niti posebnu prazničnu trpezu. I želje su im drugačije.

I praznici bi se izgubili u ovom kraju. Umalo i ekipa RTS-a. Umesto putokaza - samo tragovi vuka.

  

Posle 30 kilometara nailazimo na poslednjeg nomada sela Poda. Uklješten pod planinom Žilindar. Safet Kovačević. Sam. Spreman za zimu.

"Ti ovde moraš sve da pripremiš, i drva i sve, za pet meseci ili bar tri, četiri. Sjeno, šećer, brašno, so, ako nemaš to, onda bolje da ne dočekaš zimu", priča Safet Kovačević.

FOTO: PRINTSCREEN/RTS

Uz sebe, obavezno, ima petarde. Ali ne zbog slavlja i Nove godine.

Vukovi su opasni, mogu da provale da pojedu stoku, videli ste prije.

I onda vam pomažu petarde?

Plaše se , kako ne, kad pukne ona petarda zverka ne zna da li je pukla, petarda, pištolj ili puška. Ona samo zna, kad čuje zvuk, ona beži, znaš?

 

"Ovo je opasno, te ne sme ručno, mora od kišobrana starog, ovu cev sam našao i ovde malo papirom zaglavio, e sad ja ti moj brale odem ovako iznutra i gledaj ti samo. Ja je ovamo upalim u hodnik, znaš... ne ne ovako to ide...", dodaje Savet.

Safet živi od poljoprivrede. Društvo mu prave krave, dva teleta, ovce, konji i ždrebe, koje je pre nekoliko meseci, napao vuk.

FOTO: PRINTSCREEN/RTS

Do čaršije mu treba oko sat i po.

"Do Karajukiće, prošli ste, đe je glavni pijac. Sat i po u jednom pravcu, sat i po nazad. Konjem, ne može da brzo ide", priča Savet.

Kako kaže, nije se razboleo nikad: "Nikako, ovde je zdrav vazduh, to je čudo".

  

Brvnaricu je sagradio pre 27 godina. Tad se iz Bijelog Polja vratio na svoje imanje. Radio je kao monter za centralno grejanje i rukovalac parnih kotlova.

Na pitanje "je li nekada Deda mraz bio u kraju", odgovara sa: "Bože sačuvaj".

"Nit je bio nit ga poznajemo", odgovara Savet.

Nema neke posebne novogodišnje želje, osim jedne.

"Ne mogu da vas teretim, ako bi mogli otud da mi pošaljete jednu knjigu. ‘Kapital‘, prvi deo Karl Marks pisao, to bi imao želju, da malo čitam i zanimam se", kaže Safet.

Članovi ekipe RTS-a su poslednji ljudi koje je Safet, zvani Sajo, video u 2019. godini. Kad sneg, kako i svake godine, napada do vrha ove ograde, ne može se nigde. Tek kad okopni, u maju, poslednji nomad ovog sela nada se gostima ili će se sam uputiti u varoš.

Želja je Safetu ispunjena: od ekipe Jutarnjeg programa RTS-a dobiće Marksovu knjigu.

Izvor: Kurir.rs/RTS/Sanja Dragićević Babić