Srpkinja iz inostranstva u ISKRENOJ ISPOVESTI: Nema se vremena za nedeljni ručak i kafu, ne možete da šarmirate policajca i idete preko reda, ali sve OSTALO IMATE

"Nećete moći da šarmirate policajca ili kontrolora u busu, ni da nahraniti lutalicu jer lutalica nema. Nećete glasno pričati, jer se to ovde ne radi. Nećete imati svog vulkanizera, ni svoju lokalnu birtiju. Nećete imati prijateljicu da vas zovne na kafu, jer nećete imati ni vremena da odete na kafu. Nećete moći od bakice na pijaci da kupite priglavke i da joj ulepšate dan, jer takvih bakica ovde nema."...

"Nećete moći da šarmirate policajca ili kontrolora u busu, ni da nahraniti lutalicu jer lutalica nema. Nećete glasno pričati, jer se to ovde ne radi. Nećete imati svog vulkanizera, ni svoju lokalnu birtiju. Nećete imati prijateljicu da vas zovne na kafu, jer nećete imati ni vremena da odete na kafu. Nećete moći od bakice na pijaci da kupite priglavke i da joj ulepšate dan, jer takvih bakica ovde nema."...

Ovim rečima, svoj život van Srbije opisala je Tamara Milanković, čiji autorski tekst "Šta sve nećete imati kad odete" je nedavno osvanuo u "Politici".

Šta je sve Tamara nije imala kada je otišla i za čime oseća nostalgiju, pročitajte u nastavku:

"Neće vas više niko nedeljom zvati na ručak. Neće vas više niko zvati ni na kafu. Jedino možda tri sedmice unapred. Kad upiše u svoj rokovnik. Nećete imati omiljenu mesaru i biti mesareva ljubimica kojoj ostavlja najbolje batake. Ovde ćete teško uopšte naći mesnicu. Meso ćete kupovati zapakovano u supermarketima sa rokom trajanja 12 dana.

Nećete imati kome da ostaviti dijete na dva sata da sa prijateljicom odete na kafu. Nećete imati ni prijateljicu koja bi vas zovnula na kafu. Nećete imati ni vremena da odete na kafu.

  

Neće vam mama ispred vrata ostaviti gajbu domaćeg povrća iz bašte. Neće, jer je hiljadu kilometara, ipak, daleko. Neće moći da vam napravi knedle. Ni sarmu. Ni krompirušu. Neće vam nikad moći pričuvati dijete da odete kod doktora, zubara, frizera…

Nećete moći policajca da šarmirate kad pređete preko pune linije. Nećete moći da šarmirate ni kontrolora koji vas uhvati bez karte u busu. Odmah će vas upisati i izbaciti na sledećoj stanci. Nećete moći ni od bakice na pijaci kupiti priglavke i tako joj uljepšate dan. Takvih bakica ovdje nema.

Nećete moći nahraniti ni lutalicu jer nema ni lutalica. Nećete idući sa posla sresti staru jaranicu i otići negdje na ručak. Neće vas kumovi zovnuti na roštilj dva sata prije početka roštiljanja. I oni su hiljadu kilometara daleko. Nećete se sedmično jednom fenirati, jer niste ovca za šišanje. Iz istog razloga nećete se ni depilirati ni sređivati nokte. Ni obrve.

Nećete sa prodavačicama razmenjivati recepte za kolače bez šećera. Nećete, jer je na kasi svaki put neka druga. Uveče kad izađete u grad, nećete sresti sedamnaest poznanika. Vjerovatno, nećete uveče ni izlaziti. Jer, nit` imate s kim nit` ste ovca za šišanje.

Nećete preko reda moći ovjeriti zdravstvenu knjižicu. Ovdje nema zdravstvenih knjižica. A ništa se ne radi preko reda. Nećete biti ni zadovoljni vašim doktorom. Pomislićete koliko je isfoliran a nestručan.

Nećete se ni smijati. Jer se niko ovdje ne smije. Bar ne glasno. Nećete glasno ni pričati. Ni to se ovdje ne radi. Nećete imati ni svog vulkanizera. Ni svoju lokalnu birtiju.

Skoro nikad nećete moći da podignete kredit za sopstveni stan. Ili, ako ga i dignete, skoro nikad ga nećete otplatiti!

Sve ostalo ćete imati!"

Autor: Tamara Milaković