Poruka besne Beograđanke: "Vama koji ste sebi dali za pravo da uvodite policijski čas u mom Beogradu"

Užasno je. Opasno je. Stvarno je. Grupa ljudi pod kapuljačama prilazi tamnoputim muškarcima u okolini stare Železničke stanice u Beogradu i daje im pamflete u kojima im saopštava da nisu dobrodošli.

Foto: Privatna arhiva Foto: Privatna arhiva

Užasno je. Opasno je. Stvarno je. Grupa ljudi pod kapuljačama prilazi tamnoputim muškarcima u okolini stare Železničke stanice u Beogradu i daje im pamflete u kojima im saopštava da nisu dobrodošli.

Izdaje im naređenja od koliko do koliko sati ne smeju na ulice. Daje sebi pravo da uvede policijski čas. A nisu policija.

   

Organizovane grupe pod nazivom "narodne patrole" ovih dana presreću i proganjaju migrante po Beogradu preteći im batinama, deleći pamflete sa rasističkim zabranama sličnim onim koje su imali nacisti za Jevreje u Nemačkoj.

Oni su u petak uveče presretali grupe migranata na Zelenom vencu i podelili im preteće pamflete na srpskom, engleskom i arapskom jeziku na kojima je, između ostalog, pisalo:

"Zbog učestalih bolesnih napada na srpske žene i devojke, zabranjeno vam je kretanje van migrantskih centara od 22 časa do 6 časova ujutru. I kretanje više od tri osobe u toku dana. "

U mom gradu. U gradu u kojem je tim ulicama kružila dušegupka i gušila nevine ljude tokom fašističke okupacije Beograda. U gradu u kojem je podno Zelenog Venca pretučen glumac Dragan Maksimović jer su "mislili da je Rom". Huligani. Bezumnici. U gradu u kojem su ljudi izašli na ulice i vikali „Bolje rat nego pakt, bolje grob nego rob“.U gradu u kojem je toliko stanovništva prvi put došlo prestravljeno u prikolici traktora izbegličke kolone.

Ne smeju nam ljudi u crnom regulisati ulice, ponašanje i razmišljanje. Danas im smetaju migranti, sutra im mogu smetati devojčice sa predugom kosom, dečaci koji nose žuto, ljudi koji se ne prezivaju na „ić“. Možete im smetati vi. Postoji razlog zašto se najvažniji pravni dokument zove Ustav, jer mora biti brana protiv samovolje pojedinaca, posebno pojedinaca koji sebe stavljaju iznad zakona. Iznad naše dece.

 

Policija će, kažu, obavestiti narodno tužilaštvo. Birokratija. Nije dovoljno istražiti ovakvu pojavu. Moramo istražiti svoje duše, a nakon njih svoje društvo. Pre nego što im neki tip u crnom duksu sa kapuljačom preko očiju priđe, moramo mi da priđemo svojoj deci. Da im objasnimo. Da ponavljamo istinu o ljudskosti da ne bismo ponovili neljudsko u istoriji.

Kažu da su „narodna patrola“, je li. I Hitler je pričao da su „nacionalsocijalistička nemačka radnička partija“. Samo prva četiri slova tog naziva su krvavo ispisana u udžbenicima.

Fašizam ne počinje kocentracionim logorima. Nacisti se ne okupljaju odmah u paradama. Bolest kao i svaki malignitet nekog društva počinje tiho, gotovo bez simptoma. Širi se krvotokom kao neki čudan usputni svrab. Čovek i ne primeti, a opaka bolest ga stigne i obori. Deformiše. Takav je fašizam.

Zato su potrebne redovne kontrole i blagovremena terapija. Sa fašizmom se ne sme flertovati. Opasan je i u malim dozama. Toliko brinemo zbog korona virusa, moramo brinuti i o ovakvim društvenim zarazama, napokon, fašizam se teže leči i odneo je mnogo više ljudskih života.

Izvor: blic.rs